„Исус апсолутно ништа не тражи једино за себе.“ Ниче
Народ се догодио као – „добра вијест.“ Изашао како би стао на крај процесу отуђења који је конструкт сваке моћи. А она је: вјештачка узвишеност, презир с висока, непознавање ближњег.
Преконоћ, наумили да међу нас инсталирају новог човјека… Некакав модел, кôд, нацрт – „демократије“ као увода у дехристијанизацију!
Отуд се силни народ, заиста, доживио као чудо. Осврнимо се: Црна Гора никад није била животнија. У њој се пробудио ген конструисан у крштеном програму. Зато свако осјећа да је послушање најузвишенији израз слободе. Народ се ставио у службу Богу.
Вјера се мора живјети, толико је по себи јасно. Народ на литијама чини немогуће могућим; први пут политика није чак ни позадина. Предводи нас Ријеч, луча освештана мудрошћу, пут који нам је досуђен. Тако да ће потоњи комунизам срушити – јеванђељски став!
Црна Гора је осјетила непобједивост Новог Завјета! Изнад хероја само је мученик!
Сибин/ИН4С