Потоњи рестлови затичу се у Црној Гори, у издању посткомунистичке партије ДПС са све њеним половним и дотрајалим „интелектуалцима“, што за наручене текстове напојницу подижу на каси Гранда.
Потоњи рестлови затичу се у Црној Гори, у издању посткомунистичке партије ДПС са све њеним половним и дотрајалим „интелектуалцима“, што за наручене текстове напојницу подижу на каси Гранда.
У којим се, осим пљувачине на све православно и српско и крштено, и није имало шта друго понудити на чтеније, које је, узалуд, њушкало за некаквим наносом црвене идеологије.
Тако да се, ево и јутрос, никако не може прежалити што шеф за ових агоничних четранаест година у дјело није спровео – коначно рјешење!
И њиме, свакако, завршио и са црквом! Као што је нападао језик, и друго методом префабриковања прошлости, коју колумниста и анархиста неовисних „Вијести“ назива „мрачном.“
Међутим, истог шефа уназад пар година (током којих је каса очигледно била закључана), исти колумниста, нападао то колико је могао, али након – звучног записа(!), окренуо папир, и развио провјерену, стару причу, очекујући ваљда током дана позив у коме ће добити адресу гдје је стационирана касица.
Чујемо, господо, на снимку: „дукљански бард“ пише предреферендумски историјски текст, у којем, неизоставно, прво зарежи на Матију… Базично, дакле, мјесто је то, остало одрон смисла, затамњење у мржњи, хистеризирање које рачуна на ефект максимално се додворавајући…
Али, у Москви, Роћен заиста нема кад да послуша докраја шта му класик има подастријети, него крати причу и помиње оно најважније: ситнину остављену у каси Гранда! На шта се класик од свег срца захваљује, да не препричавамо сад остатак остатка… (Тако да се надамо да су то потоњи рестлови…)
„Дукљански бард“, Матији може – пљунути под прозор!
Сибин/ИН4С