У последњих мјесец дана у Црној Гори смо имали неколико бомбашких напада, пуцњава из ватреног оружја и напада ножем. У тих истих мјесец дана смо имали три или четири изјаве најодговорнијих људи за безбједност који су нас убјеђивали да је ово најсигурнији и најбезбједнији период црногорске историје.
Наравно, овакво мишљење је увијек праћено хвалоспјевом о значају НАТО алијансе у том нашем миру.
Након синоћњег убиства у Подгорици, морамо поново да подвучемо црту и да питамо:
Оставке? Одговорност?
Зашто нема реакције директора полиције? Камера на његовом балкону сакривена иза заставе на штипавицама, док пролази литија, појављивање у трик мајици и мрко гледање икона, је нејбезобразнији примјер бахатости и небриге за оно што би требало да буде његов посао. Зашто није било вечерас хитне прес конференције? Зашто није било појачаних снага на Цетињу? А зашто се шаљу специјалци у Пљевља да малтретирају омладину, без разлога, осим једног – што излазе на литије и боре се за своје светиње.
Зашто се министар унутрашњих послова не бави својим послом? Јасно је да је функционалана моћ министра сада мала када је Управа полиције постала скоро па независна, али – Зашто ћутите, министре? Министар од личних карата, па макар то да ради, али опет. И поред тога што су направили од њега административног штампача докумената остала је једна ставка – може да позове директора полиције на одговорност. Ако смије наравно. Смијете ли, министре?
Је ли се вратио премијер из Бугарске? Па можда би било вријеме да се огласи и он по овом питању? Или сад само обитава на позицији премијера док га не „помете предсједник ДПС и са те позиције? Можда ово ћутање значи „да ће бити добар дечко и слушати газду“? Важније је изгледа да троши државне ресурсе и обилази општинске одборе ДПС о нашем трошку. Да покушава да врати људе који су их напустили након изгласавања срамоте 26. децембра.
И на крају, гдје су ЕУ и НАТО званичници и делегације да скрену пажњу на страх грађана Црне Горе. Наше жртве им нису битне? Није важно што се на Цетињу пуца свака два дана, што смо у Подгорици имали двадесетак убистава; није важно докле год је њихов партнер безбједан на власти?
Или их није брига.
Прије ће бити да их није брига и да смо ми за њих само једна тачка небитности у микрокозми њихових планова и амбиција. Колатерална штета.
Лијепа будућност. Ако овако наставимо. И ако им дозволимо.
Веселин Поповић/ИН4С