Одлазак легенде

Упокојио се велики син српске Херцеговине и српског народа, пуковник Новица Новичин Гушић, ратни командант Невесињске бригаде, човек ванредних људских врлина, официрске храбрости, неустрашив, честит и надасве пожртвован командант.

Отишао је још један частан човек. Отишла је личност која је у најтежим тренуцима уливала наду и поверење српском народу. На данашњи дан пре 22 године мучки је са леђа, у Билећи, убијен војвода Раде Радовић, неустрашиви командант непобедиве јединице “Билећки добровољци”.

Новица Гушић је рођен 1941. године у селу Братач код Невесиња, непуна три месеца након избијања рата и очеве погибије. По оцу Новици, првој жртви отпора у невесињском крају, добија име. Део детињства проводи у Дому за ратну сирочад, уписује најпре војну гимназију, завршава Војну академију, дипломира на Саобраћајном факултету, завршава високу Командно штабну школу. Као официр службује у разним деловима ондашње Југославије.

Рат га затиче у Марибору на месту помоћника команданта Мариборског корпуса. Након боравка на Славонском ратишту и избијања рата у Бих одлази у родно Невесиње где од расутих остатака ЈНА у повлачењу средином јуна 1992. године, формира Невесињску бригаду, једну од најбољих јединица Војске Републике Српске, на чијем челу се налазио до пензионисања у јесен 1994.године.

Прослављени ратни командант Новица Гушић, ратничке гене наследио је од својих храбрих предака чије порекло сеже из племена Цуце у Црној Гори од братсва Томановића чији је гласовити изданак Никац од Ровина. Новица Гушић је унук старог ратника Мила Гушића, предратног председника Невесињске општине, носиоца Ордена Светог Саве првог степена.

“Вечити бунтовник” како је гласио наслов мог текста о њему, није био склон компромису са чињеницама. Говорио је истину и претпостављенима и својим потчињенима. Био је меканог срца за народну муку, знао да пригрли и опрости али и да санкционише појаве које су угрожавале борбену готовост или рушиле етички профил српског војника.

За испољену храброст и успешно командовање више наврата је награђиван.

Мишо Вујовић/ИН4С