У последњих петнаестак година, Американци су у бар четири наврата најављивали повлачење трупа са Косова. Разлози су били различити – од истека рока употребе монтажних објеката који чине базу Бондстил, преко политичких притисака зарад ратификације демаркације са Црном Гором и успостављања Специјалног суда за злочине ОВК, па до укидања такси на производе из БиХ и централне Србије.
До средине јуна 1999. године село Сојево недалеко од Урошевца нико није помињао. Тада се, уз пут, паркирала колона америчких тенкова и оклопних транспортера из којих су истрчали војници и на пољима прекривеним црвеном прашином поставили прве шаторе.
Убрзо, уз земљану стазу која води са пута Урошевац–Гљилане постављен је знак на којем је писало „Камп Бондстил“, по Џејмсу Бондстилу, вијетнамском ветерану кога је Ричард Никсон одликовао Медаљом части.
Суштински, тих дана је отворена војна база која ће у наредним годинама бити поприште бројних контроверзи, спекулација и оворених дипломатских сукоба.
У почетку, у Бондстилу се налазило око 7.000 припадника елитних америчких јединица, попут маринаца, падобранаца, ренџера и зелених беретки, али се временом мењао број и квалитет снага које су упућиване на Косово.
Од Хејгела до млађег Трампа
Идеју о затварању Бондстила, први је у јавност изнео тадашњи сенатор и један од кључних чланова Спољнополитичког комитета Сената САД, Чак Хејгел средином 2007. године, када је објаснио да је рок трајања монтажних објеката у тој бази истекао, те да Вашингтон, због одржавања базе на Косову мора да ангажује значајне и скупе резерве и логистичку подршку у Немачкој.
Објекти у Бондстилу, како је тада говорио Хејгел, направљени су да трају седам година, али је оценио и да ће, због потенцијалних проблема који би могли пратити фазу преговора Београда у Приштине у којој се решење очекивало од Финца Мартија Ахтисарија, Американци ипак остати на Косову још неко време.
Наредне две године повлачење Американаца са Косова нико није помињао, све док у центар пажње светске јавности нису доспеле базе у Румунији и Бугарској, замишљене као одскочна даска америчке политике према Блиском истоку, али и шанса да се смањи прескупи контигент од 55.000 војника оружаних снага САД у Немачкој.
Бериша отима базу
Већ тада, амерички званичници су најављивали да ће до истека фискалне 2010. године, у Бондстилу задржати минималан број војника, што би теоретски омогућило и смањивање контигента у Немачкој.
Готово истовремено, тадашњи албански премијер Саљи Бериша је Американцима понудио да негде у Албанији распореди контроверзни противракетни штит, због којег су у време администрације млађег Буша драматично порасле тензије између Вашингтона и Москве.
Победом Барака Обаме на председничким изборима, Америка је одустала од Бушове визије ракетног штита, па су самим тим престале и спекулације о Бондстилу као месту где би, уз Албанију, могли бити распоређени елементи тог система.
Упркос лобирању, већ 2011. године, тадашњи амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел најавио је да ће САД ускоро затворити базу Бондстил, јер је престала потреба за њеним постојањем.
„Приче да је Бондстил изграђен и да се користи како би се показала снага и моћ Сједињених држава у региону је само мит“, рекао је тада Дел, наводећи да је велика база код Урошевца постала „финансијски терет“ Америци, па се новим војним буџетом и стратегијом у региону предвиђа се њено гашење.
Дел је рекао и да је Бондстил веома драгоцен, али се ради о принудним рестриктивним мерама, тако да САД не желе да „држе више од онога што је неопходно“, посебно у регионима који „више нису тако високо на листи америчких приоритета“.
„Видите догађаје у другим земљама, ситуацију у Авганистану, масовне протесте на Блиском истоку, то утиче да политичари мењају приоритете и разматрају важније ствари“, рекао је Дел.
Турски уместо америчких војника
Годину дана после Делове најаве затварања Бондстила, тадашњи командант америчких снага на Косову, пуковник Џефри Лајтен је изјавио да се амерички војници неће повући из Бондстила, упркос чињеници да у војном буџету САД више није било средстава за обнављање и одржавање објеката у тој бази.
На најаве могућег затварања Бондстила најжешће су, како се чини, реаговали албански лобисти у САД, који су од америчких званичника затражили да се повлачење одложи до решења ситуације на северу Косова.
Такође, затражили су да и да Американце, уколико одлуче да оду из Бондстила, замене турски војници, наводећи да је Анкара „поуздан савезник САД и Косова“.
Затварању Бондстила, као средству притиска, овај пут на владу Аљбина Куртија, Американци су поново прибегли недавно, када су га упозорили да ће повући војску са Косова уколико не укине таксе на производе из БиХ и централне Србије.
Бондстилска замешатељства
За ову базу везано је неколико никада разјашњених контроверзи, попут извештаја Савета Европе из 2005. године у којем је Бондстил описан као „мали Гвантанамо“, јер су се ту наводно одвијале прилично мутне радње везане за особе осумњичене за радикални ислам.
Суштински, извештај аутора Дика Мартија наводи да су екипе Међународног комитета Црвеног крста у каветима у Бондстилу видели људе у наранџастим оделима, током муслиманског верског обреда. Закључили су да се ради о наводним исламистима које су Американци, у свеопштој параноји након 11. септембра затварали широм света. Американци су одлучно одбацили оптужбе, а посете представника међународних хуманитарних организација су у међувремену, драматично проређене.
У мају 2001. године, из Бондстила је побегао Фљорим Ејупи, осумњичен да је поставио бомбу која је експлодирала испод аутобуса „Нишекспреса“ код Подујева и убила 11, а ранила 40 путника, Срба.
Ејупи је био ухапшен пошто је иза пања, недалеко од места експлозије, пронађен опушак са којег је изолован његов ДНК. Ослобођен је касније због недостатка доказа.
Из Бондстила је у Немачку, тајно, пребачен и Рамуш Харадинај када је рањен у обрачуну са ривалским кланом Мусај, а амерички полицајци су, том приликом, са места окршаја однели сав доказни материјал.
РАДЕ МАРОЕВИЋ @MAROEVIC
РТС