Будући да министарство здравља још није ни поручило медицинске маске, моја маленкост дошла на идеју да преко главе навуче чарапу, па тако док промичем улицом прави изазов представља како околини набрзину објаснити да се не ради о лопову, већ о потенцијално угроженом становнику од стране вируса и/или – хемијског уљеза који је повео рат са тржишним змајем.
Министарка са сјенком преко магистарског, Влаховић дакле Сања, из вјечног града дала коначну дијагнозу: ниједан држављанин/ка овамо није заражен!
И она овом пољу, Влада дјелује неумољиво, што ће рећи будно те и приправно. Засад, док, богуфала, нема ниједног грипизног, стање је, кажу, под контролом.
Треба, дакле, само редовно умивати руке и избјегавати окупљање у затвореним просторијама. Без руковања, грљења и љубакања…
Уколико, рече Марковић Душко, и један једини закашљуцка, свако јавно окупљање биће забрањено.
И литије? Па нарочито се то, разумије се, односи на молитвену шетњу, јер осим овог хришћанског, братског и дођаја сабраног народа, немамо ниједан други, изузев уличног ратовања који се води потурањем експлозива под џипове.
Па ипак, аналитичари, нво активисти, те анганжовани (атеистички?) грађани, ништа о – рату кланова који по свему подсјећа на оне које бију кокаински кланови.
На једној страни Христ и дијете, на другој ликвидатор и кокаин… Као вапијући из пустиње, митрополит Амфилохије поручи да се преко њега живога неће моћи отимати Црква и Светиње. И умријеће, ако устреба, срећан, полажући живот за оне којим је читав вијек служио.
Сибин/ИН4С