Ако не помињу деведесете, Српску цркву, митрополита Амфилохија, Демократски фронт, црногорским писцима и колумнистима, прифали инспирације. Рука сама крене, али превагне густина морала, и врате перо у футролу. Нема смисла у доба короне писати о деведесетим, и опсадама Дубровника, и проче.
Враћамо се у кућни карантин (са наногицом као Милан Кнежевић), или као ваш писац са вуненим чарапама, да подијелимо ријеч Теодора Адорна. Ево шта каже тај критичар капитализма: „Морално је кад се у сопственој кући не осјећате као код куће.“ Као да је филозоф мислио на неко далеко вријеме, између осталог и на Србе у Црној Гори.
Адорно износи своје осјећање по повратку из САД – а, у Франкфурт, откључајући очеву кућу. Ријеч не важи само за Јевреје. Има таквих осјећања и на почетку 21. вијека.
Само да се разумијемо. Милан Кнежевић је током кућног карантина, додатно осуђен и на кућни притвор. А, Небојша и Марина Медојевић, и послије кућног карантина, налазе се у карантинском притвору. Нове прилике ишту и терминолошку додатну прецизност.
Медојевићима, у карантинском притвору нико није ни температуру измјерио. (Топломјери се чувају за теже случајеве.)
Како год, имамо нову терминологију: кућни карантин + кућни притвор, и карантински притвор. Можда се обогатио и правнички речник. (Фронтовци су тако, вазда, у двоструком карантину.)
Стари Грци измишљали су термине за ствари које су тек требали да направе. Кад измајсторишу нову ствар, онда узму већ готово име. Да се сад не верем по библиотеци ко паук, и тражим књигу гдје то пише. Али, обећавам, пошто имамо кад, наћи ћу књишку, па ћемо заједно прелиставати.
Није ми јасно, како овај вирус, нико, симболично, није назвао – тројански вирус. И сами, кући, провјерите да ли сам у праву. Провјерите, шта радите кући по цијели дан. Не морате бити академик и научавати да нешто слично није постојало. Као што ни историји комунизма није познато нешто попут Црне Горе.
Претпоставимо: ако је корона Трећи светски рат, онда су тај рат изгубиле све државе свијета. Како ће све то прихвати и обрадити историја. Успут, да се подсјетимо, објављен је – крај историје. Ако је свијет једно јединствено предузеће, онда је јасан и обим стечаја.
Црногорци нијесу морали имати баш двије ноздрве. Са једном ноздрвом, била би упола мања могућност да се заразите. Истина, они на кокаину, имају једну ноздрву.
Само да не останемо недоречени: како ћемо побиједити у рату, ако не излазимо из кућа – ако не извирујемо испод бусије јоргана. Све ће ово бити ствар неких нарочитих књига, ако ико из рода људског дочека крај свијета.
Текстови им водњикави, ко патока (да не остављамо црногорске текстописце), ако на дневном реду нису Срби – дежурни кривци. Кад би се могло спојити – корона & кокарда. Или, најпрофитабилнија варијанта: великосрпски вирус.
Адорно је говорио да нема истинског живота у погрешном окружењу. Може ли бити да је мислио на будућа друштва каква је данашња Црна Гора. Сами провјерите. Погрешно окружење је широк појам: у њега улази политика, јавно мњење, силовање идентитета, сепаратизми, секте, лаже и паралаже, новоговори, дискриминације, корупције, тушта и тма, и штошта приде. Зато се ни у сопственој кући не осјећате као код куће. Провјерите, је ли тако.
У врту ЦАНУ – а, предсједник је хвалио власт у доба короне. Вјетрић је љуљао расцвали јоргован. Шумио је и микрофон. Знање треба ставити у службу владавине, говорио је тај исти Адорно студентима у Бечу. Предсједник, академик, умјетник је да похвали власт. На крају изјаве, ветрић му пребаци кравату преко рамена.
Предсједника ЦАНУ – а, треба подсјетити да, званично, још није почела предизборна кампања. Али, по тројанском учењу, треба се на вријеме паркирати у пропилеје власти.
И поред хваљења, власт не смије посјетити жаришта короне – Тузи и Рибничка врела.
Скупштина ни у овој ситуацији не засиједа. Има – неко – и изнад Скупштине. А, слови као народна.
Свијет се већ одређује – прије короне, и послије короне. Тако ће бити и са Црном Гором. Како. Тако…
Бећир Вуковић/ИН4С