Готово неприметно, у сенци пандемије коју је изазвао вирус корона, појавиле су се информације да Американци и њихови војни савезници полако напуштају Ирак или се повлаче у неколико добро брањених база. Крајем прошле недеље, на пример, потписан је споразум између САД и владе у Багдаду који регулише повлачење америчких војника из ваздухопловне базе Такадум, смештене око 90 километара западно од ирачке престонице.
Ова база није непознато име у неким ранијим ратним извештајима из Ирака. Пре три године Такадум је имао централну улогу у ослобађању западних делова Ирака од Исламске државе.
Зашто се Вашингтон одлучио за овакву стратегију? Главни „кривац” је, кажу војни аналитичари, корона. Пандемија је драстично ограничила војне активности, пре свега обучавање ирачке армије, која је без међународне подршке немоћна да самостално функционише. Још један озбиљан разлог је ситуација на терену. У јануару су Американци ликвидирали иранског генерала Касема Солејманија, заменика командата Иранске револуционарне гарде, који је годинама успешно ратовао против Американаца на просторима Блиског и Средњег истока.
Проиранска, шиитска милиција после тога је у осветничким акцијама озбиљно угрозила америчке трупе у Ираку, изведено је и неколико ракетних напада на њихове базе. Све то довело је до драматичног заоштравања ионако очајних америчко-иранских односа.
Према незваничним проценама, коалиција формирана за борбу против Исламске државе имала је у Ираку око седам и по хиљада војника, од чега је лавовски део чинио амерички контингент са пет хиљада војника. Досад су своје војнике из Ирака, у потпуности или делимично, повукле: Канада, Велика Британија, Француска, Шпанија, Италија, Португалија, Холандија и Чешка.
Осим смањења трупа у Ираку, приметна је промена у стратегији САД и њихових савезника. Уместо офанзивних акција на терену, преостале трупе се повлаче у добро брањене базе. Угледни швајцарски дневник „Ноје цирхер цајтунг” наводи да су Американци у базу Аин ал Асада, на западу Ирака, довукли чак и системе за противваздухопловну одбрану „патриот”.
ИЗГУБЉЕНА ТУРСКА БИТКА ЗА ИДЛИБ: Корона је гурнула у дубоку сенку сва дешавања на планети, па и ратове. То се догодило и са грађанским ратом у Сирији.
Тренутно се у Сирији ратује мање него раније и понекад се учини да је на видику крај вишегодишњег крварења ове блискоисточне земље. Режим у Дамаску успео је да поврати контролу над највећим делом Сирије, а тренутно је главни окидач у провинцији Идлиб. Вероватно би и ова сиријска провинција већ била у рукама Асадових снага да се у ратовање није умешала Турска. Жестоке борбе окончане су мировним споразумом који су 5. марта постигли руски и турски председници Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган.
Тренутно се у Идлибу бележе тек спорадични сукоби, али је тешко претпоставити да ће ово примирје дуже потрајати. У Идлибу се, наиме, решавају нека стратешка питања будућности Блиског истока. Победа Башира ел Асада значила би коначно „цементирање” присуства Русије на овим просторима, као и коначан пораз САД и њихових западних савезника и намере да у Дамаску устоличе послушнике који би слепо чували њихове интересе.
Други велики губитник је свакако Турска. Њена војна интервенција у Сирији, оправдана жељом да заштити своје јужне границе, доживела је војни неуспех. Анкара је данас суочена с озбиљним оптужбама да у Идлибу сарађује с исламским терористима и остацима снага поражене Исламске државе и питање је колико ће још дуго моћи да правда присуство својих војника на територији друге, суверене државе.
У сваком случају, предстоји одлучна битка за Идлиб. И само је питање да ли ће се коначни турски пораз десити за дипломатским столом или на бојишту.
ПРЕДЛОГ БИВШИХ АМБАСАДОРА: Вест би у неко друго време можда била за рубрику „Веровали или не”, а пошто има и политички садржај, заслужује да се о њој нешто каже и у прегледу међународних догађања. Тројица бивших америчких амбасадора у Украјини: Вилијам Б. Тејлор, Стивен Фајфер и Вилијам Пери предлажу да се вирус корона искористи као оружје против Русије. Тачније, да Вашингтон, у сарадњи с Паризом, Берлином и Кијевом, понуди Русији – ослабљеној пандемијом и догађањима на тржишту нафте – делимично укидање санкција у замену за решавање проблема на истоку Украјине.
Преведено на разумљивији језик, то би значило да Москва прихвати да Украјина поврати власт над Доњецком и Луганском, а за то би била награђена делимичним укидањем западних санкција. Поменути амбасадори иду и корак даље – предлажу да се у овој „трговини” с Москвом Русији наговести могућност потпуног укидање санкција уколико се одрекне Крима.
Руска иформативна платформа Спутњик, поводом ове информације, добила је велики број реаговања. Већина коментатора иронично закључује да вирус корона очигледно не разара само плућа, већ и – мозак.
Жарко Ракић/Политика