Сједињене Државе укинуле су ембарго на оружје на Републику Кипар. Наводи се да је ова одлука усмерена на спречавање ширења Турске у источном Медитерану. Анкара сада размишља о томе како да ток догађаја окрене у своју корист или барем неутралише озбиљност ситуације, у потрази за савезницима.
Након што је крајем прошле године потписан нови споразум о сарадњи у одбрани између Сједињених Држава и Грчке, који омогућава проширење капацитета постојећих америчких војних база на територији ове земље, као и стварање нових америчких војних објеката, Вашингтон је преузео Републику Кипар. Према извору вести на енглеском језику Ал-Монитор, амерички председник Доналд Трамп наложио је државном секретару Мајку Помпеу да размотри укидање ембарга на оружје са Кипра. Подсетимо се да су раније, 1987. године, Сједињене Државе увеле забрану како би помогле решавању проблема са Кипром и подржале уједињење подељеног острва. Али након што је свет почео да говори о огромним резервама енергије у источном Медитерану, због којих су се односи између Грчке и Турске – чланице НАТО-а почели нагло погоршавати, ситуација се променила.
Крајем 2019. године Сједињене Државе усвојиле су Закон о партнерству Средоземља у области безбедности и енергетике. То не само да укида ембарго на продају оружја Републици Кипар, већ предвиђа и стварање „америчког енергетског центра – источни Медитеран“, у чијем би облику требало успоставити сарадњу у области енергетике између САД-а, Израела, Грчке и Кипра.
Ситуација се драстично променила почетком јануара 2020. године, када је објављено да су Израел, Грчка и Кипар спремни да започну имплементацију планова за изградњу гасовода ЕастМед од источног Медитерана до Европе. Према грчким медијима, његова дужина биће 1900 километара и постаће најдужи подводни гасовод на свету. Очекује се да ће бити пуштен у рад у 2025-2026. Плин ће се путем Јужног коридора достављати кроз Европу.
Турска је, како пише америчко издање Хил, покушала да заустави такав ток догађаја. Али јој је предочен огроман скуп захтева и услова: одбијање војних операција на североистоку Сирије и промена политике према сиријским Курдима, који се сматрају савезницима САД-а у борби против ИСИЛ-а (организације чије су активности забрањене у Руској Федерацији), одбијања куповине руских система С-400, отказивање споразума о отпреми с Либијом, „који ће се одвијати кроз територијалне воде Грчке и Кипра, стварајући претњу њиховим договореним економским зонама и новим гасним пољима“. Анкара је брзо схватила да Сједињене Државе нападају не само политичко решење на Кипру, већ и потенцијално стварајући, после Сирије и Либије, још један „врући спот“ у региону, рушећи равнотежу на острву. И не само то.
Према писању „Хила“, нови критеријуми у америчкој политици у односу на Кипар предвиђају његово одбијање од стране руских војних судова да уђу у луке на Кипру, упркос постојећем споразуму са Москвом. Иако Никозија изјављује да неће следити ове захтеве, подсећајући како су се Сједињене Државе понашале 1974. године у време турске инвазије на Северни Кипар. Штавише, министар иностраних послова Кипра, Никос Христодулидис, изјавио је да „земља нема намеру да набави америчко оружје чак и након што САД укине ограничења на снабдевање оружјем у републици“, која преферира да сарађује са Американцима „на позитиван начин током дана“, а не да „игра против трећег земаља. “ Ипак, чињеница је да Вашингтон и Атина могу појачати притисак на Никозију „силом промене приступа решавању геополитичких проблема у источном Медитерану“. А тензија око Кипра вероватно ће порасти. Турски медији наводе да је Анкара почела да повећава своје војно присуство у турској републици на северном Кипру.
Како пише једна публикација, „Турска је започела стратешки контакт са Израелом, почевши од Сирије, са којом још није све јасно, настављајући се у Либији, где је Турска близу директне војне инвазије, а завршава на мору и подручју Кипра, одакле према Израелу при руци.
Тако да сада постоје игре са великим политичким и геополитичким ризицима и одређеним нијансама. Недавно је турско издање Хабертурка, описујући равнотежу снага у Источном Медитерану, констатирало да се Турска у тренутном сукобу у овом региону света суочава са земљама које су његови НАТО партнери (Грчка, САД), и оним земљама са којима је била блиска сарадња (Израел). Нови фактор за Анкару је Москва, с којом активно развија трговинску, економску и војно-техничку сарадњу, не доводећи је на ниво војно-политичког стратешког савеза. Стога у овој ситуацији Русија, према публикацији, може деловати прагматично, у складу са својим националним интересима, јер је на источном Медитерану присутна шест до седам година.
Не може се искључити да ће Сједињене Државе успети да погурају лидера кипарских Турака Мустафу Акинција из Турске, убедивши га, уз помоћ УН, да поновно уједине Кипар као двосезонску федерацију. Очекује се да ће Помпео посетити Никозију, осим ако то, наравно, пандемија коронавируса не спречи. Кипарске интриге тек почињу да се одвијају, а многи догађаји тек долазе.
Не може се искључити да ће Сједињене Државе успети да погурају лидера кипарских Турака Мустафу Акинција из Турске, убедивши га, уз помоћ УН, да поновно уједине Кипар као двосезонску федерацију. Очекује се да ће Помпео посетити Никозију, осим ако то, наравно, пандемија коронавируса не спречи. Кипарске интриге тек почињу да се одвијају, а многи догађаји тек долазе.
Станислав Тарасов/ИА РЕГНУМ