Хрватски портал Danas.hr објављује данас текст под насловом “ГУБИМО СВОЈЕ НЕБО: Крстичевић забио задњи чавао у лијес Хрватског ратног зракопловства” у коме упоређује снаге српског и хрватског ратног ваздухопловства и у том погледу даје значајне предности Србији. Наиме, међу најаве великих и болних резова због пандемије коронавируса, портал сврстава и изјаву хрватског министра одбране Дамира Крстичевића који је најавио да планира до даљњег одгодити поступак набавке борбених авиона!
Та вест је, како портал наводи, одјекнула као гром из ведра неба, управо из разлога што би она могла значити крај ратног ваздухопловства Хрватске или бар његове ловачке компоненте, јер су ресурси МиГ-21, ремонтовани у Украјини, на измаку снага и ресурса.
И док је набавка нових борбених авиона била актуелна, било је сумњи да ли ће ти мигови издржати до доласка нових авиона, а сада, када је поступак набавке одгођен на неодређено време, Хрватска ће ускоро остати без ловачке авјације, закључује аутор текста на порталу Danas.hr Жељко Приморац.
У исто време када и Хрватска, у обнову ловачке авијације кренула је и Србија, наводи портал, али је Србија, за разлику од Хрватске, успела у релативно кратком времену да реализује набавке модерног наоружања “са свих страна свијета и у свим војним секторима”.
Посебно је за ово поређење два ратна ваздухопловства, значајна обнова ловачке авијације Војске Србије набавкама модернизованих авиона МиГ-29 из Русије и Белорусије, а ту су и беспилотне летилице великог радијуса дејства из Кине, од којих неке имају, пише портал, могућност дејства навођеним ракетама и бомбама.
У тексту се констатује да је Србија, упркос претњама САД, успела реализовати и обнову противваздухопловних система, набавком моћног руског ракетно-артиљеријског система Панцир С1.
“Срж данашње српске политике је балансирање између истока и запада”, наводи портал, тако да је Србија приликом војних набавки водила рачуна да “мало купују с истока, а мало са запада. Приликом набавке девет хеликоптера одлучили су се за Еуроцоптерову Пуму, али су од Руса набавили и Ми–35 и Ми–17”. Тако је Србија и при набавци противваздухопловних система балансирала истом логиком, “мало исток, а мало запад”, па је од Русије набавила Панцир С1, а од Француза Мистрал 3.
Портал наглашава да је Србија све наведене набавке реализовала у периоду од четири, пет година. А само пре пар година, све је изгледало другачије, јер је Хрватска своју предност видела у чланству у НАТО-у.
Овај обрт и успех Србије и министра одбране Александра Вулина у обнови оружаних снага, како портал наводи, могућ је захваљујући подршци коју је министар имао од комплетне српске политичке сцене, председника, премијерке и осталих чланова владе, док је министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, иако према виђењу портала у предности приликом преузимања дужности над српским министром одбране, остао без такве подршке хрватске владе и зато ће остати упамћен да је баш под његовим министровањем Хрватска остала без борбене авијације.
Новости онлајн