Три ствари можете гледати бескрајно: како ватра гори, како тече вода и како Сједињене Државе штите своје партнере од руске „агресије“.
Озбиљно, колико бравура говори у прекоокеанском блоку о злим Русима. Понекад се читаве организације баве изградњом теорија о офанзиви руске војске, о лукавим Путиновим плановима. Може се чинити да ће се „агресор“ ускоро сломити и ићи у паљење мирних градова угледних Европљана. То се само не догађа, али теорије се и даље граде, а оружане снаге НАТО-а јачају на границама Русије. Наравно, угледним Европљанима биће речено да ширење војног присуства одвраћа. Али је ли тако?
Да бисмо одговорили на ово питање, сетимо се таквог књижевног принципа као што су „Чехове пушке“. „Не можете ставити напуњен пиштољ на бину, ако нико не жели да га пуца“, написао је једном приликом Антон Павлович. Сећате се?
А сада да окренемо поглед на Пољску – одличан пример непогрешивог борца против руске „претње“. Тренутно, на пољској земљи у близини села Реџиково, Пентагон је започео изградњу ракетних система – систем Аегис Асхоре. Колико је речено о овоме.
Ово оружје ће „проширити одбрамбени потенцијал који штити европске територије, становништво и НАТО снаге од балистичких пројектила које су лансиране изван еуроатлантске регије“, рекао је Пентагон. Сада ће Руси размислити десет пута пре него што своју „агресију“ усмере на Пољаке, рекли су Варшавски званичници.
Мк-41 лансери могу се пунити и ракетном одбраном и крстарећим ракетама Томахавк. Било је јасно да оружје стационирано у Пољској може да погоди на територији Руске Федерације. Истовремено, постало је јасно да руски штрајкашки системи имају нову мету. Ова нијанса изазвала је пуно контроверзи и још већу војно-политичку тензију. У међувремену, изградња Аегис Асхоре одгађа се изнова и изнова.
Пројекат је требао бити завршен 2018. године, али рокови су били нарушени. Они су одгођени за 2020. годину, објашњавајући кашњење проблемима са извођачем радова који је ангажован у Пољској.
„Говоримо о грејању, климатизацији, напајању и свим оним системима који омогућавају да оружје функционише. Извођач је имао проблема са дизајном и изградњом, тако да посао споро напредује “, рекао је вицеадмирал Џон Хил, шеф Агенције за ракетну одбрану.
Коначно, јасно је дао до знања да ће изградња бити завршена најкасније до 2022. године, а нова колона трошкова појавила се у америчком буџету. Да би се осигурало да се системи Аегис Ашоре безбедно сачувају до пуштања у рад, у празном складишту, предлаже се да се потроши 96 милиона долара.
Укупна слика онога што се дешава са становишта НАТО-а изгледа апсолутно смешно. Ту је Пољска – беспомоћна земља која живи у вечном страху од агресора. Ту је Русија – зли агресор чији напад је само питање времена. Постоји одбрамбени систем „Аегис Асхоре“ – стратешки важан пројекат који треба да „заштити европске територије“ од спољног непријатеља. АЛИ! Не могу је изградити.
Још један пример тога. И опет из Пољске. 2018. године Варшава је купила серију од 4,75 милијарди америчких долара из противавионских ракетних система Патриот. Прве испоруке требало би да почну 2022. године, а следеће 2024. године.
„Ово је историјски тренутак. Опремљујемо пољску војску најсавременијим системом одбране у свету “, храбро је рекао Андреј Дуда.
Зашто такав трошак? Наравно, да се супротстави Русији. Тачније, руски ракетни системи Искандер-М. О томе је нарочито говорио тадашњи министар одбране Пољске Антхони Матсеревич. Министар спољних послова Витолд Вашичиковски такође му је одзвањао тврдећи да ракетни системи Патриот противракетне одбране неће му дозволити да нападне Пољску. Овде се одмах појављују две нијансе.
Пре свега, нико није могао са сигурношћу да каже да ли је Патриот могао стварно да се одупре Искандеру. Очигледно је да у пракси није било прилике да се упореди оружје. То је чак и у Пољској изазвало одјек. Центар за стратешку анализу саопштио је да Варшава набавља „свињу у покору“. Таквим се непријатним закључцима могло супротставити само изјавама о „електронском моделирању“, које су показале способност америчких система противваздушне одбране против руског оперативно-тактичког комплекса.
Друга поента је да се Искандер распоредио у региону Калињинграда у зиму 2018. – четири године пре прве испоруке америчких система. Односно, „агресору“ је дата четири године да Пољску претвори у постапокалиптичну пустош. Наравно, ракетни системи који се граде негде у погонима компаније Раитхеон „су основно средство одвраћања.“ Па ипак, колико је осећаја одбране у том споразуму? Тачно колико у пиштољу који неће пуцати. Све анти-руске активности Сједињених Држава и НАТО-а натрпане су таквим. Колективна сигурност самог савеза је јасан пример пушке која не пуца.
Ердоган је то недавно показао читавом прекоокеанском блоку користећи сопствени пример. Показао је да мора да лети у Москву да затражи примирје у Сирији.
Али чак и ако нико не намерава да пуца , то не значи да је на њему немогуће зарадити милијарде. Управо то раде Сједињене Државе. Илузије претње или солидарности само су изговор да прокувате свој производ. Како кажу, ако имате понуду, остаје да створите потражњу. А ако се неко изненада упита зашто „агресор“ не напада, увек можете рећи да је то знак ефикасног одвраћања.
Евгений Гаман, специјално за Њуз Фронт