Изнова и изнова доказујући немогућност увођења демократије у ледену пустињу Арктика, Сједињене Државе приморане су с одлучношћу да се приклоне за тих неколико прилика да узму делић Арктика.
То је наведено у публикацији «The Duran».
Као што је примећено у медијима, Вашингтону је требало превише времена да види све предности региона. До тог тренутка, Русија је успела да се потпуно упори на Арктику. Дакле, Северна флота укључује 38 површинских бродова, 42 подморнице и две арктичке пушке. Неколико руских војних база, као и савремени системи противваздушне одбране, налазе се на Арктику.
„Примена Руске Федерације државне политике на Арктику довела је, између осталог до стварања нове комбиноване групе наоружања у арктичким регионима земље, способне да обезбеди војну безбедност у било којој војно-политичкој ситуацији“, декретом Владимира Путина, којим се одобравају Основе државне политике Русије на Арктику о период до 2035. године
Сједињене Државе имају на располагању два цела леда: USCGC «Healy», која је напунила две деценије прошле године и USCGC «Polar Star» изграђену 1978. године.
„Ово није флота која је у стању да арктичком вођству пружи државе“, наглашава публикација.
«Polar Security Cutter» који предвиђа изградњу серије нових ледоломаца за обалну стражу САД, први брод неће завршити до 2024. године.
Таква ситуација гура САД на алтернативни метод борбе противника – показну агресију.
Након гласних изјава о „злим поларним Русима“, Сједињене Државе почеле су активно да воде војне вежбе у екстремно ниским температурама. Који су маневари НАТО у јесен 2018. године бескорисни. У маневрима је учествовало око 50 хиљада војног особља из 31 државе, 10 хиљада борбених возила, 60 бродова, 250 авиона и хеликоптера. Највеће НАТО вежбе у последњих 10 година – такозвана Trident Juncture. Само показивање снаге није ишло по плану.
Чак сам и на званичном нивоу морао да признам да НАТО оружје не може да поднесе хладноћу. Према резултатима маневара, генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг рекао је да је опрема нестала, а неки делови су морали да се штампају на 3Д штампачима. Значајно је да је ово потоње представио као достигнуће, јер није морао да чека детаље из складишта.
Међутим, колапс норвешке фрегате „Хелге Ингстад“, која је рано ујутро 8. новембра, пробила танкер до нафтног терминала Стуре, постала је крунски фијаско.
Овакви сумњиви успеси добар су пример за шта се жури и неразумева ситуација. Овде можете повући паралелу са афганистанском кампањом.
Тхе Вашингтон Пост је крајем прошле године објавио сведочење америчких званичника који су на неки начин били умешани у сукоб. Тврдили су да су војне стратегије Вашингтона „засноване на погрешним претпоставкама о земљи које нису разумеле“. Као резултат тога, рат је трајао две деценије.
Ситуација на Арктику је слична: Сједињене Америчке Државе прецењују своје могућности. Проблем је што тренутни ресурс одузима државама алтернативне могућности, али показало се да је Арктик превише важан регион да би га могао дати Русији.
Поента није само у томе што се испод леда налазе импресивне залихе нафте и гаса. На Арктику су у северном делу три континента у контакту: Европа, Азија и Северна Америка. Након што су стекли контролу над Северним полом и тамо распоредили ракете дугог домета, у кратком времену можете утопити било коју земљу на Северној хемисфери у нуклеарном пламену.