Изнова и изнова доказујући немогућност увођења демократије у ледену пустињу Арктика, Сједињене Државе приморане су, с илузорном одлучношћу, да се приклоне за тих неколико прилика да узму делић Арктика, наводи се у чланку објављеном за лист „Дуран“.
Као што наводе медији, Вашингтону је требало превише времена да види све предности региона. До тог тренутка, Русија је успела да се потпуно утврди на Арктику. Дакле, Северна флота укључује 38 површинских бродова, 42 подморнице и две арктичке пушке. Неколико руских војних база налази се на Арктику, као и савремени системи противваздушне одбране.
„Спровођење руске државне политике на Арктику довело је, између осталог, до стварања нове комбиноване групе наоружања у арктичким регионима земље, способне да обезбеди војну безбедност у било којој војно-политичкој ситуацији“, декретом Владимира Путина, којим се одобравају Основе државне политике Русије на Арктику за период до 2035. године
САД на располагању имају два ледоломца: USCGC „Healy“којима је прошле године било 10 година и USCGC „Polar Star“ који је постављен још 1978. године.
„Ово није флота која је у стању да артичким државама обезбеди лидерство“- наводи се у чланку.
Програм „Polar Security Cutter“ који предвиђа изградњу серије нових ледоломаца за обалну стражу САД, први брод неће завршити до 2024. године. Таква ситуација гура САД у алтернативни метод борбе против противника – показну агресију.
Након гласних изјава о „злим поларним Русима“, Сједињене Државе почеле су активно да спроводе војне вежбе у екстремно ниским температурама, због чега су НАТО вежбе „Trident Juncture“ одржане у Норвешкој у јесен 2018. се показале као бескорисне. У маневрима је учествовало око 50 хиљада војног особља из 31 државе, 10 хиљада борбених возила, 60 бродова, 250 авиона и хеликоптера. Највеће НАТО вежбе у последњих 10 година – такозвана „Trident Juncture“. Само показивање снаге није ишло по плану.
Чак сам и на званичном нивоу морао да признам да НАТО оружје не може да поднесе хладноћу. Према резултатима маневара, генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг рекао је да је опрема нестала, а неки делови су морали да се штампају на 3Д штампачима. Значајно је да је ово потоње представио као достигнуће, јер није морао да чека детаље из складишта.
Међутим, колапс норвешке фрегате „Хелге Ингстад“, која је рано ујутро 8. новембра, пробила танкер до нафтног терминала Стуре, постала је крунски фијаско.
Овакви сумњиви успеси добар су пример због чега се жури и не разуме ситуација. Овде можете повући паралелу са авганистанском кампањом. Вашингтон Пост је крајем прошле године објавио сведочење америчких званичника који су на неки начин били умешани у сукоб. Тврдили су да су војне стратегије Вашингтона „засноване на погрешним претпоставкама о земљи које нису разумеле“. Као резултат тога, рат се вукао две деценије.
Ситуација на Арктику је слична: Сједињене Америчке Државе прецењују своје могућности, али то чине тако озбиљно, као да је то било намењено. Проблем је што тренутни ресурс одузима државама алтернативне могућности, али показало се да је Арктик превише важан регион да би га могли дати Русији.
Поента није само у томе што се испод леда налазе импресивне залихе нафте и гаса. На Арктику су у северном делу три континента у контакту: Европа, Азија и Северна Америка. Након што су стекли контролу над Северним полом и тамо распоредили ракете дугог домета, у кратком времену могу утопити било коју земљу на Северној хемисфери у нуклеарном пламену.
Њуз Фронт