Као се чувена фотографија из Петрозаводска ослобођеног од Финаца, нашла у украјинском уџбенику историје.
Многи становници Петрозаводска и љубитељи историје знају фотографију гладне и исцрпљене деце иза бодљикаве жице, коју је у лето 1944. године у граду Петрозаводску направила Галина Санко, дописнице новине Фронтоваја илустрација.
28. јуна 1944., совјетске трупе ослободиле су главни град Карелијско-финске ССР. Истог дана у Петрозаводск је стигла Галина Санко која је одмах отишла у један од логора у граду који су за руско становништво створили фински окупатори, савезници нацистичке Немачке. На улазу је приметила децу која су стајала крај жице, која су је тихо посматрала. Тада је снимљена ова чувена фотографија. Касније се на Међународном војном суду у Нирнбергу појавио снимак те дописнице као доказ о злочинима фашистичких злочинаца.
Ова фотографија је такође позната по томе што је међу малолетним затвореницима и Клавдија Александровна Ниупиејва, коју су тамо држали са мајком и сестрама (на слици у доњем десном углу), дугогодишња председница Карелијске уније бивших малолетних заробљеника фашистичких концентрационих логора, почасни грађанин града Петрозаводска.
Нажалост, у последњим деценијама ова фотографија је добила потпуно нови опис. Пропагандисти, који су са слике удаљили натпис на финском којим се прети погубљењем, цинично описју као фотографију… заробљеника Гулага. У том облику слика је коришћена у многим антикомунистичким објавама на друштвеним мрежама, па је чак наишла на солидан одјек „Еха Москве“.
Не, ово није јединствени случај манипулације историјским фотографијама. Ево, на пример, како се „кримско-татарски националисти који су сарађивали са нацистима изручују као„ невине жртве репресије “.
Али ипак, та фотографија је врло позната, како је могуће слагати?
Савремени украјински „историчари“ отишли су да поставе фотографију Галине Санко у уџбеник историје за 10. разред, чији је аутор извесни О.В. Гисема.
На страници 165 видимо опис: “Деца у Гулагу, крај 30-их“. Гебелс би вероватно им одао признање…
Што се тиче данашње Украјине, не као историјски братске земље са братским народом, већ као модерне државе, чини ми се да је свима све јасно већ дуже времена. Она је диван и живописан пример чињенице да се борци против „тоталитаризма и комунизма“, љубитељи либералних идеја, слободе и „достојанства“ често испоставе као обични политички лопови, корумпирани званичници и једноставно речено – фашисти.
Али чак и у Русији од почетка деведесетих овакве прљаве манипулације нису потпуно нестале из историје. Треба поновити још једном – прво ћемо поново написати нашу историју, а затим прописати нашу имовину. Сви се сећамо како је почетком 90-их црњење совјетске историје, пропаганда свих врста Солженицина претходила и припремила предаторску приватизацију, уништавање хиљада фабрика и државних фарми, осиромашење милиона људи. Желите да разговарате о Гулагу и Сандармоху? Хајде, али само на основу стварних чињеница, а не бајки измишљених почетком 90-их, лажних фотографија и лажи са интернета.
Не можете се борити са лажима који се тичу наше историје и наше победе 1945. године. Деца из ослобођеног Петрозаводска, снимљена на овим старим фотографијама, платила су за ту победу врло високу цену!
Аутор: Александр Степанов