Као што цео свет зна, Сједињене Државе баш никада не крше ниједан договор. Оне су једна света земља, светло слободе и демократије. Али зато друге земље, потписнице тих истих договора, непрекидно покушавају да некако превере САД. Русија, Кина, Иран – многе земље користе ту поверљивост и наивност Американаца. А онда, САД, као увређени господин, излази из тих договора.
И није важно ко је председник у Америци. Да, сада је, под Трампом, концентрација изласка из свих тих споразума изузетно велика. 2018. године Сједињене Државе повукле су се из управо закљученог нуклеарног споразума с Ираном, над којим су годинама радиле многе земље. Сједињене Државе нису имале доказе о кршењу ове трансакције. Иран је био изузетно транспарентан, инспектори ИАЕА слободно су радили на својој територији, а договор је одговарао свим земљама учесницама. Иранска економија је, након дугог периода веома оштрих санкција, добила нови подстицај за развој. Иран је поново почео да продаје нафту, страни улагачи су се повукли у земљу, посебно из европских земаља. И тачно у том тренутку Доналд Трамп најављује повлачење. Санкције су поново уведене, чак и строже него што су биле, а под њима су се нашле и европске фирме које су започеле рад у Ирану.
Уследило је затим повлачење из Уговора о ракетама средњег и кратког домета. Узгред, овај уговор је још у почетку био непоштен. Али само, у односу на СССР, а потом на Русију. Чињеница је да се није тицао огромног броја америчких ракета на мору. СССР је скратио све комплексе Ока и Пионир, Американци су из Америке уклонили Першинг, али сви бродски системи, којих је било много, нису спадали под уговор.
Томахавк ракете на крстарицама, разарачима и подморницама остале су на располагању Сједињеним Државама и били су спремни да донесу слободу, демократију и просперитет било где у свету. Али, 2019. године испоставило се да овај споразум крши Русија. Захтев се односио само на једну пројектил, а руска војска је позвала америчке инспекторе на темељну инспекцију, на шта се ови нису сагласили. То је и разумљиво, јер није било кршења; све што је било потребно је изговор.
САД се сада баве новом темом. Американци се повлаче из Уговора о отвореном небу. Ово је један од уговора који је функционисао прилично добро и без међусобних претензија. Потписан је још 1992. године, потписнице су, поред Сједињених Држава и Русије, били и Канада, Турска и многе европске земље. Споразум је обавезао све земље које су га потписале да дозволе инспекцијске летове преко своје територије. За то су коришћени авиони опремљени посебном опремом за снимање. Сви су били задовољни свиме. Контролни летови били су редовни и зависили су само од временских прилика. А онда, одједном се испоставило да Русија крши овај споразум! И не питајте како – просто крши! Као и са иранскоим споразумом, и сада су се европске земље нашле у чуду. Нису сви, на пример није Пољска, традиционално. Она је такође одмах пријавила кршење споразума од стране Русије.
И још једном понављам – овде се не ради о Трампу. Треба подсетити да је један од најважнијих уговора о светској сигурности, ПРО споразум, прекршила Америка под Џорџом Бушом 2001. године. Да ли се сећате како су се Сједињене Државе повукле из овог споразума, објашњавајући своје поступке чињеницом да је противракетна одбрана веома потребна у Пољској и Румунији да би се заштитили од Ирана и, чини се, Северне Кореје? Штавише, морају се испоручивати у истим контејнерима који се користе за покретање Томахавк ракета. Структурна разлика је само у кабловима и на спољној периферији. Уопштено, за претварање ракетне ћелије у крстареће ракетне ћелије потребно вам је само неколико сати. Узгред, ово је такође директно кршење Уговора о ракетама средњег и кратког домета, о коме сам горе писао и који је „прекршила Русија“.
Очигледно, следећи уговор, који ће бити жртвован амбицијама „светског хегемона“, биће споразум о офанзивном стратешком оружју. Није потребно ни да га напуштају, он истиче следеће године. Довољно је да га само не обнаве. САД непрестано пробијају цео систем безбедности у свету. А шта је сврха тога? Мистерија. Јер у оваквим одлукама се не може наћи разум. И од тога нико нема користи.
На пример, одговор на повлачење из Уговора о ПРО било је да Русија ствара нове врсте наоружања, укључујући и хиперсонично, за које је загарантовано да ће надвладати било какву противракетну одбрану. Чини се да то није ефекат на који су Американци рачунали.