Срби не могу у Црну Гору. Само још фали да и Срби из Црне Горе потраже излазна врата.
Обрни – окрени – обрни, Црногорци не могу без плагијата. Забрањен улаз Србима – колико знамо, ауторство припада Хрватима. Видећемо, како ће реаговати званична Хрватска, и како ће заштитити свој производ. Не можете украсти шта хоћете, и кад хоћете, и гдје хоћете. Додуше, у Црној Гори можете, али другдје – не гарантирам.
Одлука о забрани уласка Срба у Црну Гору има и рупа. Показаћемо једну такву рупу. Није прецизирано да ли Србин из Хрватске може преко Дебелог бријега да уђе у Црну Гору. Мислимо на Србе из Хрватске, којих, фала Богу, још има у липој Croatiji.
„Рваћане не од лане,
Одувек си ти без мане.“
Није ни прецизирано да ли Србин са Косова и Метохије може да уђе у Црну Гору. Шумадинац не може да уђе, али може ли да уђе Метохијац, будући да је Црна Гора признала лажно Косово. Као што видимо, ради се о још једној ненасутој рупи у одлуци. Ово није мала рупа. Стручњаци ће знати колики је пречник ове – рупе…
Следећа рупа. Ради се о пословном човеку из Краљева, којега пословни пут нанесе преко Хрватске, и науми да спучи круг у повратку, те да уђе у Црну Гору на Дебели бријег, а отоле уздуж, па попријеко преко Црне Горе, и сабајле, у Крушевац. Или, шлепер, који је утоварио цименат у Конавлима, а треба да га истовари у Тополи. У неком сличном случају, шта да ради гранична полиција Црне Горе.
Или, Србин из Српске. Не може да уђе у Бањане на прелазу Враћеновићи покрај Пилатоваца, па се врати, и преко Требиња и Ћилипа, дојезди на Дебели бријег. Које додатне инструкције да испотеже црногорска полиција о забрани уласка.
Успут, има и мангупарије која би могла да се зајебава, и крене у неку сличну авантуру. Можда ће и чувени Документарни програм Радио Телевизије Србије одлучити да овјековјечи – забране. Па да се мангупи не би зајебавали са полицијом, полиција мора да има црно на бијело, а то црно на црногорском језику да гласи – свим Србима забрањен улазак у Црну Гору.
Следећа рупа на путу модерне Црне Горе за Унију. Како поступити са Србином из Скадра. Видимо, како ће се поступати са Србима из Задра, али какава је процедура за Србе из Скадра. Заустави га полиција на Божају, и шта, шта да ради са Србином. Наравно, не смије га пустити у Црну Гору. Али Србин из Враке је упоран. Господо, пољицијо, ја уљазим из Аљбаније. Некада је овакав закон за Србе био у Енвер ‘Оџиној Аљбанији, шта вам кажем…
Опет се враћамо на рупе у одлуци. (Нису то рупе налик рупама кроз жичану ограду каквих има на свим граничним прелазима.) Ми нудимо један други предлог, или – поуку.
Поука: Независна Црна Гора морала би, коначно, да поступа као – Неовисна Црна Гора. Срби, ма одакле улазили у Црну Гору, морају да носе какве ознаке да су Срби. Ознаку да пришију на капи, или на рамену, или на – рукаву.
Или, цивилизованије, једноставније – дискретније: налепницу на шофершајбни са натписом – Србин. Једно су документа – лична карта и пасош – а друго видљива, спољашња ознака. То је, ипак, најпрактичније. Што се тиче Срба, та ознака не може изаћи из моде.
Ако Србин на задњем сједишту аута има такозваног кућног љубимца, односно – пса, мора имати и додатна документа. Не смијемо заборавити на ону стару одлуку: забрањен улаз Србима, и псима. Тој одлуци нема мане, само треба јој продужити рок трајања. Јесте плагијат, али плагијат је матрица сваког „модерног“ црногорског текста… Истовремено, то казује колико је Црна Гора талентована за – контакте.
Превод моралне поуке на српски језик: Црногорци бране Србе од њих самих.
Бећир Вуковић/ИН4С