Живимо у времену кад би и Господу требали запалити свијећу..!
У „Легенди о Великом Инквизитору“, око поноћи, у затвору, Инквизитор каже Ономе који је обећао да ће и други пут доћи, (и, очигледно – дошао је), али по Инквизиторовој рачуници – рано је дошао – слуге божије још нису завршиле земаљске послове, и припремиле Његов други долазак, будући да је минулих вијекова бивало непрестаних сметњи, али: … „тада то још није могло бити тако видно…“
Шта „тада још није могло бити тако видно.“ У Новом завјету, Антихрист се помиње неколико пута: једном у једнини, остало у множини.
Тек, у наше време видно постаје видније. И још видније. На почетку новог вијека, Антихрист постаје још – виднији.
Чак ни 1941. год. – „то још није могло бити тако видно.“ Вијекови пролазили, али „то још није могло бити тако видно.“ Антихрист је кроз 20 вијекова видан, али никад није био – виднији. Да ли је данас Лажни Месија највиднији.
Нелегалистичке школе и институције промовишу – Антихриста. Антихрист је ту да сатре човјекову божанску природу.
Антихристе сретамо у граду, на улици, у кафани, у возу, у музеју, у школи, у новинчинама, колумницама, иза шалтера, чланови су партија – стоји на капији гробља без кишобрана – ријечју, нема гдје их нема.
Ко би рекао да је Антихрист виднији 2020, у Црној Гори, него 1917. године у Русији.
Разговор који се водио у 16. вијеку, Достојевски ће забиљежити тек у 19. вијеку. Али, не примећује се временска разлика. Нико не сумња у пишчеве намјере. Разговор је могао бити забиљежен и сада, у полицији, у провинцији на Балкану. И, ништа се не би пореметило. Чак, и овдашња полиција, на исти начин „разговара“ са Христом.
Сјетимо се и слике Миће Поповића, сцене док полиција батина Христа на Распећу. Полиција удара и урла – што си опет долазио..!
Не заборавимо: Инквизитор је рекао – рано си дошао..!
Временско одређење гоњења Христа, губи се у други план. Тако је вријеме доживело још један тежак пораз. Са друге стране, у наше вријеме, Антихрист као да све више и више, постаје све виднији, и виднији…
У једном тренутку Инквизитор заборавља да са Неким разговара, и разговор се претвара у – монолог. Зар није исто и данас, у свим приликама, и тамо негдје на крају свијета, у некој бетоњерци, на брдовитом Балкану.
Ни Инквизитору из 16. вијека, ни писцу ‘Легенде’, то није могло бити – видно – јер је будућност сасвим непозната. Шта би друго и могла бити будућност. Онда, то још увијек није могло бити тако видно, и није могло бити видније, нити се сада могу наслутити Антихристове – највидније – намјере. Ипак, данас, свуда, па и овдје, антихристи постају виднији, и виднији…
Оно што је страшно, што боде у очи јесте: са оваквим стањем ствари, јасно као на длану видимо будућност.
У 19. вијеку Достојевском је будућност била непозната, у 21. вијеку, вашем скромном писцу, будућност није непозната. Ако у истом ритму настави коло антихриста – свако ће јасно видјети своју будућност.
Једном је Дух одвео Христа у пустињу да га ђаво куша. Ко је сада у истој пустињи остао на искушењу. Можда, ти.
Достојевски је имао план да о овом проблему напише још шест поглавља (негде око 700 страница), што би одговарало обиму „Рата и мира“.
Кад смо већ ту, да се сјетимо и Толстојеве ријечи. „У рову, нема атеиста“, каже писац којег је руска црква изопштила.
Удар на Православље, удар на Православну цркву широм Васељене – од светог Кијева до Острога – јесте удар Антихриста.
Свака друга ријеч, свака теорија (сатанизам, секте, језуити, итд…), изговорио је свештеник, или политичар, или писац, свеједно, само је додатно сјенчење видног. На сцени је – Антихрист.
„Па сад одлучи сам“, рекао је Инквизитор. Исто је и јутрос рекао у некој овдашњој институцији.
Прије Христа, баш ти се мораш суочити са Антихристом.
Ова белешка није никакво моралисање, далеко од тога, него само мала анализа великог писца, и могући предлог за тачнијим именовањем времена у којем живимо: времена – Антихриста.
Несрећа Црне Горе јесте што је Антихрист давно дошао, и што су антихристи виднији него игдје под небом.
Бећир Вуковић