Док се у Минеаполису данас одржавао помен у част Џорџа Флојда, који је преминуо током полицијског привођења, широм Сједињених Држава већ десети дан за редом настављени су протести због његове смрти који се сада одржавају у више од 140 градова.
Тужиоци у америчкој савезној држави Минесота испунили су један од кључних захтева демонстраната широм земље, проширујући случај смрти ненаоружаног Афроамериканца на још три полицајца који су били на месту догађаја, а који су сада оптужени за помагање у убиству и подстрекивање.
Прва од три меморијалне службе за Флојда одржана је данас у Минеаполису, а његово тело ће бити пребачено у Редфорд у Северној Каролини, месту његовог рођења, где ће бити одржана двочасовна јавна и приватна служба за породицу у суботу.
Потом ће још једна јавна служба бити одржана у понедељак у Хјустону, где је Флојд одрастао и провео већи део живота.
Служба за 500 људи ће бити одржана у уторак, за када је најављена и приватна сахрана.
У неколико десетина градова, демонстранти су изашли на улице упркос полицијском часу. Више десетина демонстраната приведено је у њујоршким четвртима Бруклин и Менхетен.
У Вашингтону је поново био распоређен велики број полицајаца који су затворили приступ Белој кући. Полиција је од почетка протеста привела скоро 10.000 људи широм земље.
У Њујорку је једна особа напала три полицајца након чега је у нападача пуцано више пута. Свих четворо се налазе у болници, са нападачем у критичном стању.
Најмање 200 припадника Националне гарде биће распоређено у округу Сан Дијега, заједно уз полицијске снаге како би чували кључне инфраструктуре током протеста, преноси Си Ен Ен.
Флојд је преминуо 25. маја у Минеаполису, после интервенције белог полицајца Дерека Шовина који је приликом хапшења готово девет минута држао колено на Флојдовом врату, укључујући два минута и 53 секунде пошто је изгубио свест.
Дан после његове смрти у Минеаполису су почели протести који су прерасли у масовне демонстрације против расизма и полицијске бруталности над Афроамериканцима и убрзо се проширили по целој земљи, а различити видови подршке стижу са свих страна света.
Тако су на пример, како преноси агенција АП, у три Норвешка града најављена окупљања у знак протеста против Флојдове смрти, али су она морала да буду отказана због рестрикција услед епидемије вируса корона.
Скупови су планирани у Ослу, Бергену и Трондхајму али су власти одбиле да издају дозволу за њих пошто су јавна окупљања ограничена на до 50 људи.
Мохамед Авил, председник Афричке студентске асоцијације која је учествовала у организацији демонстрација, каже да је преко 15.000 људи најавило да ће доћи на протесте који су били заказани за јуче испред америчке амбасаде.
Организатори су сада најавили да ће у протестима учествовати само мање групе људи.
Дан раније, на хиљаде људи изашло је на улице Стокхолма и Хелсинкија на мирне демонстрације против расизма, а скупове је полиција постепено растурила због рестрикција уведених у оквиру борбе против вируса корона.
Док протести постају масовнији, све је више критика на рачун америчког председника Доналда Трампа и начина на који он покушава да изађе на крај са демонстрантима.
Тако је бивши министар одбране Џејмс Матис, који је поднео оставку јер се противио Трамповој одлуци о повлачењу снага из Сирије, оптужио председника да покушава да „подели“ Америку.
„Доналд Трамп је први председник за мог живота који не покушава да окупи Американце, чак се и не претвара да покушава. Уместо тога, покушава да нас подели“, рекао је Матис у интервјуу за часопис Атлантик.
Матис, који је до сада избегавао да директно коментарише одлуке и активности Доналда Трампа, рекао је да подржава демонстранте који „с правом траже да имају једнака права“.
Трамп је пре неколико дана запретио слањем војске на улице.
По први пут од почетка протеста огласио се и бивши председник Барак Обама, који је, како преноси Би-Би-Си, изјавио да сматра да су „демонстрације дубоке као ништа што је до сада видео у животу“ и позвао Американце за искористе прилику да се изборе са постојећим проблемима у друштву.
Он сматра да је битно искористити моменат, који су донели протести, да би се направиле промене.
„Превише често насиље долази управо од оних људи који би требало да вам служе и да вас штите. Желим да знате да сте важни. Желим да знате да су ваши животи важни, ваши снови су важни. Догађају се промене у начину размишљања, долазимо до јаснијег схватања да можемо боље“, поручио је Обама у видео обраћању.
Он није директно коментарисао Трампов начин решавања проблема насиља и немира, али је позвао званичнике широм земље да размотре своје политике употребе силе.
Си-Би-Ес њуз је јуче објавио анкету коју су спровели о расним питањима и односима у САД, а која је показала знатно другачије резултате од њихових претходних истраживања.
Према најновијој анкети, 57 одсто Американаца сматра да је већа вероватноћа да ће полиција употребити смртоносну силу на црној особи него на белој, док је тај проценат 2016. износио 43.
Укупно 42 одсто људи мисли да се расни односи погоршавају, а 61 одсто њих верује да су ти односи „генерално лоши“.
ФоНет