Политичко прегруписавање косовских Албанца је пре свега куповина времена како би истекао рок трајања садашњој америчкој администрацији. Приштина очекује да они стари у САД опет постану нови, изјавио је бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић поводом политичких турбуленција које већ дуго потресају Приштину.
„Не верујем у те њихове свађе, то је подела улога да би добили време. Преговора нема већ готово две године, а да би они поново почели, приштински политичари морали би коначно нешто и да уступе Србима“, рекао је он.
Ма колико се косовски председник Хашим Тачи противио наставку дијалога под диригентском палицом Мирослава Лајчака, Јовановић сматра да је посредник ЕУ, иако долази из Словачке која није признала косовску независност, ипак под америчким утицајем.
„Америка и ЕУ имају своју игру. Брисел жели да се истргне из потпуне америчке власти са жељом да и ЕУ постане глобална сила али Америка не жели да испусти предност коју је стекла завршетком Другог светског рата када је целу западну Европу ставила под своје. То значи да ЕУ може да буде само амерички млађи партнер, да је слуша и да прати њену политику и остварење интереса у свету“, каже Јовановић.
Америка, са друге стране, жели да на примеру Косова покаже Европи да није способна да уређује односе у свом дворишту као што је то показивала током разбијања Југославије и кризе у Хрватској и Босни и Херцеговини.
Због сукоба око надлежности над преговорима о Космету поново је активирано питање примене Резолуције 1244 и њене евентуалне промене.
Јовановић тврди да она није споменик, да није вечита.
„Одређена је за посебну ситуацију али не може да нестане, не може да исцури све док се проблем не реши на задовољавајући начин за све. Потом би то решење морало да прође кроз процедуру у Савету безбедности“, рекао је Јовановић.
Он подсећа да су у СБ УН пет великих сила, а једна од тих великих сила која је заинтересована за Балкан — Русија, за сада се не укључује у постојећи ток разговора. Ми смо се, каже бивши шеф дипломатије, ослонили на право вета те силе али Русија непрекидно понавља да подржава Србију и да ће подржати сваки договор који направи али који је у складу са међународним правом и у оквиру Резолуције 1244.
Слабост позиције Србије, наглашава Јовановић, од почетка од 2008. па на овамо је што смо престали да подсећамо Запад на ту Резолуцију, а који сматра да је она поништена самим настајањем такозване независне државе Косово.
„Они могу да сматрају шта хоће али то није чињеница. Пропустили смо и да условимо те преговоре претходним испуњењем најбитнијег услова те Резолуције, а то је безусловни повратак око 250 хиљада протераних лица на КиМ. Подсетио бих да су Албанци који су избегли током бомбардовања били враћени у року од три сата, а неалбанско становништво се не враћа, ево ни после 20 година“, рекао је Јовановић.
На питање да ли би евентуална промена Резолуције 1244 ишла на штету Србије или у њену корист Јовановић недвосмислено каже да све зависи каква би понуда била.
„Да се фигуративно изразим — та понуда би морала да буде месната, суштинска у оквиру самог Космета или ван њега. То би морала да буде нека врста компензације за евентуални део уступака Србије и због тога је то врло озбиљно питање о коме треба озбиљно и разговарати и не треба се повлачити, нити пристајати на нешто мање док се сами преговарачи на западу не увере да им без нас и нашег пристанка не вреди ни окупација Косова, ни претварање у независну државу. Они једноставно не могу да прекораче Ист ривер и да убаце Косово у Уједињене нације, а без тога је то ентитет као што је Тајван и неке друге непризнате државе“, закључио је Јовановић.