Терор на конак монахиња

Можда се сјећате, имате томе отприлике седам година, исламски фундаменталисти разбијали древни град Ниморд, а све снимали паметним телефонима, који ће забиљежити како са арлауком гвозденим мацолама размрскавају цивилизацијски праг и траг основан у 13. вијеку прије нове ере.

Изнад Улциња, антитерористичка јединица, багером и монструозном виљушком, на конак у коме су боравиле четири монахиње, које су најдеструктивнији призор посматрале у тишини грлећи иконе! – Један, бог му помогао, кад је видио којим је послом ту, изашао из машине – челичне гусјенице – прекрстио се, бацио кључеве, и назад пјешке доље до поменутог града…

Комунисти су практиковали да у Црквама затварају краве и козе, да од манастирског камена – украденог ноћу! – зидају свињце, модерни, новоцрногорски пак атеисти и „хуманисти“, индипендисти итд., навијају за антитерористичку јединицу и њен терористички атак на конак који је претрпио потпуно упепељавање.

То је та демонстрација силе што сама себи постаје границом; то је тај иродизам који се преждрао и у скупоцјеним крпицама изиграва једва полуписмену елиту… Али, битно је да је идеолошки помрачена (ријеч је о зоографима и бестијалним бићима), јер се том страшном супстанцом храни, тачније, заварава застрашујућу унутрашњу испразност.

Кроз шуму, са иконама снажно пригрљеним, у непрестаној молитви љубвеобилном Христу Спаситељу, четири нечујне монахиње прилазе да посвједоче како им се разара скромни дом, понављајући у себи: Опрости им…

Машина брекће, пјени, поскакује, машина која има само један задатак: да руши! Као што ДПС има само једну мисију: да у његошевској Црној Гори, како зна и умије, руши православље и прогони му Дух…

 

Сибин/ИН4С