Пита: како сам?
„Одлично“, велим.
Како неко може бити одлично у ова погана времена?
Нису времена погана но људи у њима. Време је од Бога дато, свако добро и ваљано, крсно и васкрсно, но некрсти бауљају кроз дане па ти се можда учини да су и дани налик њима…
Богами, не знам, нисам сигуран, видиш ли шта ти се у Црној Гори спрема?
Видим, Црна Гора! Ништа се друго не спрема нити може бити у Црној Гори до Црне Горе.
Вала, Мило не мисли баш тако, решио да сатре и затре…
Мило, брате, не мисли баш ниста, јер да о чему промишља не би Монтенегром претио Црној Гори! Не би она света брда упро да поврх њих разметне шатру тог циркуса наказа и глупости.
Плашим се да си превише самоуверен што се тога тиче, јак је то играч…
Играч је и онај несрећник на трапезу што се занесе, посрне а нигде заштитне мреже.
Играч је и мечка кад је научиш да се усправи за флашу пива, па…
Рекох, плашим се да се заносите мало том идејом о српству у Црној Гори, тешко ће проћи то…
Види, заносио бих се да ми није Комова, Мораче, Дурмитора, Бјеласице, Сињавине, Корита Кучких, Ловћена, Румије… Да ми није те окамењене војске Христове и Лазареве, тог горостасног родослова немањићког, тих испосница светоотачких…
Да ми није гробова, тих келија у којима се прадедови подвизавају, па да ме прене твоја сумња, но Србин је бремена сумње растерећен.
Сумња онај што не зна откуд је и куда ће, а Србин у Црној Гори и Црна Гора у Србину – Господ је том кумству сведочио, брате…
Ма, све је то лепо, епски, идилично, али реалност је…
Каква? Онаква какву желе да очи виде, или онаква какву очи виде..?
Залитија ли теби у грудима, брате?
Молебане ли стопе?
Пева ли ти васцела Црна Гора?
Радује ли ти се поглед кад се растрчи нашим брдима, Сињавином вала, кршем, уз планине, трком..?
Кидишу звери али јој ништа не могу, брате, баш ништа!!!
Где јој и откину комад меса одмах небом зацели.
Где је утамниче – Црна Гора распросте славску трпезу и гостоприма.
Где јој туку о богомоље она вечношћу туче о Господња клепала…
Схвати и не плаши се: Монтенегром они прикривају страх а не славе победу.
Нису бедници куражни већ препласени па би суварком да уставе векове, да осини ветар, да надвисе Острог распростирући поњаве ко ћивоте…
Не знам, мислим да је Ђукановић спреман на све само да очува голу власт, не питајући за цену.
А, што мислиш да Србин, сваки часни Црногорац није?!
Фукара страхује да не изгуби власт а Србин не мари ни живот да изгуби чувајући завет, па види ко је ту сила а ко привида силе.
Но, нисмо ми сила безочна и уништитељска ко пашчад Милогорја, већ сила Божија, а кад се са Господом и собом измириш и камен и букагије носићеш благословено ко крст…
Само да се све добро заврши, па како год било.
Све се одавно добро завршило, човече!!!
Црна Гора је победила пре вјек-вјекова, Монтенегро је тек онај суварак што страшљиво прети ветру…
Залтија ли ти у души кад кажеш: Црна Гора?
Кад они ускликну Монтенегро кост се од кости растави.
Кљуну ко вашарске шатре у олуји…
То ти је суштина, брате: они морају да измисле прадједове, а ми чувамо оно где им прадједови почивају.
Они постоје поричући нас, а ми једноставно, распевано, иконописано и васкрно- постојимо!!!
Шта је њихов страх наспрам љубави наше, побогу?
Они исколаче очи па ништа не виде, а Србин и затвореним види вековима преда се…
Михаило Меденица/ИН4С