Министри одбране неколико земаља Балкана потписали су писмо о намерама за формирање заједничких центара за обуку пилота летелица са посадама и дронова. Заједнички пројекат зове се НАТО центри за обуку пилота.
Ово писмо о намерама су потписале, између осталих, Северна Македонија, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Румунија, Бугарска и Грчка.
Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа, то би могло да буде економично решење проблема недостатка војних летача јер би кроз заједничку мрежу те земље могле да понуде своје ресурсе другим државама које их немају или који нису довољни за све видове обуке.
Заједнички пројекат зове се НАТО центри за обуку пилота, а поред земаља Балкана писмо о намерама су потписале и Чешка, Португал, Шпанија и Турска.
Мрежа ће повезати националне центре односно школске авијацијске јединице и установе за теоретску обуку у корист свих заинтересованих чланица НАТО, а предвиђена је размена људи за обуку за пилоте летелица са посадом и дронова.
„Примери из Хрватске, Црне Горе, Мађарске и Чешке указују на разноврсност ресурса, потреба и могућих решења кроз овај пројекат… Хрватска, у бази Земуник код Задра, има врло снажан центар за летачку обуку који има авионе за селективно летење. Центар пружа висок налет и солидно искуство инструктора. То може да буде занимљиво суседним државама које не поседују центар за обуку попут Црне Горе и БиХ које пилоте школују у иностранству и то у врло скромном броју у односу на реалне потребе“, наводи се.
Портал додаје да је питање избора земље домаћина за обуку важно у политичком и националном погледу јер се за четири или пет година формира личност и ствара веза према земљи у којој се кадет школује.
„Црна Гора је до сада школовала пилоте у Грчкој и Северној Македонији, али показује све већи интерес за ослонац на хрватски војни школски систем. Администрација коју води министар одбране Предраг Бошковић показала је велики интерес за сарадњу са Загребом… ; Готово сви пилоти Војске Црне Горе наслеђени су из бивше државе са Србијом, а само неколицина су касније школовани укључујући и једног на Војној академији у Београду. Сада дистанцирање од Србије као један од ослонаца има окретање ка Хрватској“, додаје се у тексту.
У анализи се закључује да набавка млазних школских авиона за већину тих земаља није економична па је најповољније решење обука у некој од држава која поседује погодан авион.
„Чешка се нуди партнерима јер има свој школски авион Албатрос и има снажну економску потребу да учини рентабилним флоту школских авиона. Чеси су раније позајмљивали Мађарској авионе за прелазну обуку и тема партнерског коришћења ресурса односно часова налета је препозната као смислена. Зато се очекује да ће програм почивати на рационалном приступу у економичности школовања, а од земље до земље постојаће додатни политички и безбедносни мотиви“, наводи се у тексту.
Спутњик