Америчка ЦИА је била умешана у рушење власти Слободана Милошевића 2000. године у шта је уложено 40 милиона долара, открива новинар Дејвид Шајмер у тексту за часопис „Форин аферс“.
Шајмер је у протекле две године је интервјуисао више од 130 званичника међу којима је осам бивших директора ЦИА-е, још више њених службеника, као и директоре националне обавештајне службе, државне секретаре, саветнике за националну безбедност, генерала КГБ-а и бившег председника САД-а, Била Клинтона. У тексту за најновији број часописа „Форин аферс“ амерички новинар анализира вековну историју уплитања САД-а у туђе изборе и скривене напоре да се манипулише страним демократским изборним процесима.
Шајмер наводи да су највиши званичници националне безбедности у Вашингтону разматрали коришћење ЦИА у стране изборне процесе у најмање два случаја. Један су избори у Србији 2000. године, када је то преточено и у акцију, а други избори у Ираку 2005. године.
40 милиона долара за рушење Милошевићевог режима
Према речима Шајмера, први случај уплитања у 21. веку се десио 2000. године, када се Милошевић, председник Југославије, кандидовао за реизбор у Србији. Он објашњава да је Милошевић био комуниста повезан са Москвом, српски националиста и човек који је кршио људска права, а како тврди, средином деведесетих омогућио је кампању етничког чишћења у Бих и неколико година касније и на Косову.
Додаје и да му је Леон Панета, секретар одбране у администрацији Била Клинтона од 1994. до 1997. године, рекао да су „Милошевић сматрали лошим момком и човеком који би окренуо свет наглавачке уколико се не предузму неки кораци против њега. “
Избори 2000. године били су шанса за то.
„Не знам да ли смо јавно рекли да је наш циљ промена режима“, рекао је Џејмс О’ Брајен, тадашњи специјални изасланик Клинтона за Балкан, али „нисмо сматрали да је Милошевић способан да води нормалну земљу“.
Од средине 1999. до краја 2000. године, јавне и приватне америчке организације потрошиле су приближно 40 милиона долара на програме у Србији, подржавајући не само Милошевићеву опозицију, већ и независне медије, грађанске организације и иницијативе за излазак на гласање. Кроз овај отворени ангажман, објаснио је О’ Брајен, Сједињене Државе су имале за циљ да унесу равнотежу у изборе које је Милошевић хтео да изманипулише.
Једнако као што су како су Стејт департмент, Америчка државна агенција за међународни развој (УСАИД) и невладине организације финансиране од САД отворено утицале на изборе у Србији, ЦИА је чинила исто, само у тајности, наводи се у текст.
Џон Сајфер, бивши званичник ЦИА, рекао је да зна само за једну успешну операцију уплитања у изборе у периоду од 1991. до 2014, а то су били управо избори у Србији 2000. године. „Било је прикривених напора у покушају пружања подршке Милошевићевој опозицији“, рекао је Сајфер, подсећајући да је ЦИА, након што је Клинтон обавестио одабране чланове Конгреса, радила“на подршци, финансирању и пружању помоћи одређеним опозиционим кандидатима – то је била главна ствар.“
Шта је Клинтон мислио о Милошевићу
Сајфер, који је постао шеф испоставе ЦИА у Србији непосредно након избора, објаснио је да је агенција усмерила „сигурно милионе долара“ у антимилошевићевску кампању, углавном кроз састанке са кључним помоћницима лидера српске опозиције ван граница њихове земље и „дајући им готовину“ на лицу места.
У једном интервјуу сам Клинтон је потврдио Шајмеру да је овластио ЦИА да се меша у изборе 2000. године у корист Милошевићевих противника. „Нисам имао проблема с тим“, рекао је Клинтон за програм тајног деловања ЦИА, уз тврдњу да је Милошевић „био хладнокрвни убица који је проузроковао смрт стотина хиљада људи“.
Као што су амерички председници из доба Хладног рата веровали да могу ојачати стране демократије поткопавајући комунистичке кандидате, Клинтон је веровао да може да ојача српску демократију радећи против Милошевића. „Тај човек је био ратни злочинац“, рекао је Клинтон.
Шајмер даље открива да се ЦИА у Србији фокусирала на вршење утицаја на мишљење људи, а не на мењање гласачких листића. „Нисмо лажирали гласове нити свесно лагали бираче да бисмо их натерали да подрже људе које смо се надали да ћемо победити“, објаснио је Клинтон. Уместо тога, ЦИА је давала новац и другу помоћ за кампању опозиције.
Лидери Конгреса, напомиње се у тексту, знали и подржали овај тајни план. Трент Лот, лидер већине у Сенату, сећа се да када је сазнао за операцију свесрдно ју је подржао.
„Милошевић је био потпуно ван контроле. Нисмо намеравали да извршимо инвазију али је тамо владао хаоси и морали смо нешто да предузмемо“, рекао је Лот.
Службеници ЦИА, за разлику од осталих државних службеника САД-а, могли су да раде у тајности. „Због природе начина на који послујемо“, објаснио је Даглас Вајс, тадашњи оперативац ЦИА стациониран на Балкану, „Србија је била много пријемчивија него што би била за људе који су радили отвореније, да се тако изразим.“
Учешће америчке обавештајне заједнице у изборима било је „значајно“, наводи даље Вајс, док је Вашингтон користио „све инструменте државне моћи како би направио резултат који је одговара Сједињеним Државама“.
Клинтон бринуо да ће Милошевић покрасти изборе
Како су се избори приближавали, Клинтон се бринуо да ће Милошевић преваром доћи до победе. „Ови избори ће бити важни, али вероватно неће бити фер“, рекао је Владимиру Путину, новом руском председнику, две и по недеље уочи избора, како показују недавно објављени транскрипти њихових разговора а он се у одговору на то пожалио на НАТО интервенцију претходне године, рекавши да Русија није била консултована о томе.
„Према анкетама Милошевић заостаје, па ће вероватно покушати са крађом. Било би боље да изгуби, али вероватно ће се средити да се то не догоди,“ наводи се даље.
Америчке организације за промоцију демократије, делећи забринутост Клинтона, покушавале су да обезбеде да Милошевић не успе да фалсификује пребројавање гласова. Једна невладина организација финансирана од стране САД обучила је више од 15.000 активиста за праћење бирачких места. На дан избора, чланови опозиције пребројавали су гласачке листиће заједно са државним службеницима. Државно бројање гласова сугерисало је да Милошевић тесно води. Паралелно бројање, међутим, открило је да је надмоћно је изгубио. Избили су велики протести. Пошто није успео да угуши народну револуцију Милошевић је морао да поднесе оставку.
Допринос ЦИА тешко мерљив
Две деценије касније пензионисани официри америчке обавештајне службе сматрају да се њихов рад показао кључним у поразу Милошевића. Сајфер је говорио о „успеху“ операције ЦИА. Вајс је рекао да су Сједињене Државе дале значајан допринос и да је „комбинација“ прикривене и отворене тактике произвела „позитиван исход“. Као и код свих прикривених операција којима се утиче на бираче, ЦИА није могла да процени колико је тачно утицаја то имало. „Тешко је измерити“, признао је Сајфер, додајући да су српски државни службеници касније иза затворених врата одали признање ЦИА за заслуге у њиховој победи.
Вишим владиним званичницима у интервјуима је било нелагодно кад би се помињала ЦИА и Милошевићев пораз, каже Шајмер и додаје да је то разумљиво јер уплитање ЦИА у изборе у Србији није било у складу са операцијама агенције након Хладног рата.
Али пита се аутор, „колико се често на крају крајева ратни злочинац свргава са власти помоћу избора“.
Вајс је рекао да је случај Србије био изузетак, што због Милошевићевих злочина, што због пријемчивости опозиције. У таквим случајевима, према Вајсовим речима, циљ оправдава средство.
Упитан зашто се акција у Србији сматра вредном, Клинтон је одговорио да је „постојао праг броја мртвих, а Милошевић га је прешао“.