Да бисмо ОДБРАНИЛИ оно што НЕ ДАМО, морамо да СРУШИМО оно од чега бранимо оно што НЕ ДАМО.
Да се не заплетемо ко пиле у кучуну – НИШТА НЕ ДАМО
У овом тренутку као да није довољна само парола – НЕ ДАМО СВЕТЊЕ, из разлога што проблем проблем рађа, Будва ће произвести другу Будву, насиље насиље, избори се ближе, нервоза стиже; сјетимо се „државног удара…“
Сав урнебес који се десио у Будви, није се десио зато што је власт директно напала Манастир Подмаине – него зато што је власт напала – касу.
У Беранама опозиција је на власти, али и Васојевићи морају да бране светиње. Опозиција је на власти у Плужинама, али и Пивљани бране Манастир Пиву.
На исти начин, народ брани светиње у Грбљу, и Мојковцу. Па, у чему је онда проблем. Тако једноставно, али, опет, као да смо у бунилу, као да нам фали корак… Једноставо не треба додатно објашњавати: 1 + 1 једнако је 2. На земљи се смењују дан и ноћ, а на небу је вазда дан. О том вјечитом дану треба поразмислити.
Нема одбране ничега, нити се ишта може одбранити, ни црква ни ријека, ни море ни планина, ако не смијенимо власт од крова до подрума, ако овај систем не затворимо у фасциклу – прошлости.
Сви други проблеми свакодневни су, и само су локални, као што је и Будва. Какав би, у било којем смислу био „случај Будва“, него локалног карактера. Стоти пут поновимо: опозиција је на власти у Беранама, па шта. Па, ништа.
Биће у праву онај који каже: у овом тренутку, опозиција у Будви, више је добила него власт.
Партијска, и параполиција, насилно је провалила у Трезор СО Будва – баш као у каубојским филмовима. Банда напала El Paso, провалила, и опљачкала трезор. И El Paso је имао шерифа и локалну власт, па ништа. Будући да је банда наоружана и да никоме не одговара без себи, још и свратила у Saloon, да се окријепи wiskijem. Као што је послије пљачке приватна полиција лумповала у неком локалу на плажи у Будви. The End
Шта је добио народ, шта је добила опозиција у Будви. Добила се – истина – добила се најјаснија слика власти. Добила се права слика корумпираних комшија, комшија лопова, комшија превараната, добила се слика суграђана који су спремни да се као свака друга роба – продају. И то – испод тезге, и испод сваке цијене.
Развијен је негатив – добили смо јасну слику власти…
(У грађанске теорије Дритана Абазовића и Божене Јелушић, мора се уградити и ријеч министра полиције Невлуда Нухоџића: дјеца у литијама – и то су четници.)
У Будви још се више продубио јаз између народа и – власти. У овом тренутку, нема ништа драгоценије од дубине тога јаза. У односу на дубину јаза, ништа је и власт коју је држала опозиција.
(А снимке из Будве, као доказни материјал, похранити у сеф са Ковертом.)
Прије Будве, кроз – пакао – прошли су и Никшић, и Котор. Али, све су то локалне и успутне станице на путу до главне станице. Вози, Микеле, до ослобођења од мафије. До ослобођења народа заробљеног не само 30 година, него 30 + 30 година.
НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ. Подразумијева се да Брда не дају светиње. Па, коме Васојевићи да дају Ступове. Коме Морачани да дају Морачу. Коме да предамо Подмалинско. Али, ако остајемо само на томе, онда се и издалека види да смо – недоречени.
Исто ћемо и ми, Штитаричани, написати паролу од букве до букве НЕ ДАМО РИЈЕКУ кад избију тајкуни, гусјеничари и специјалци да нам попију ријеку. Али, то би био само сукоб локалног карактера, и ништа више. О, не, планетарног. Неће НАТО правити базу на Сињавини, да би контролисао изградњу мини електране у Штитарици. Проблем је, дакле – систем – проблем су они Штитаричани који би одобрили подизање мини електране на ријеци која им кроз имање протиче.
Ријека тече кроз имања браће Бећира и Брана Вуковића. И, њих двојица потпишу изградњу електране, а други се буне… Шта, онда. Прво, народ мора да сруши систем у комем њих двојица потписују нешто – против себе… Па, редом…
Шта значи да браним цркву, а не одбраним кућу. Ако изгубим и планину и село, изгубићу и цркву.
Дакле, срушити – систем.
Јер, својство човјека није живјети слободан на слободи, него живјети слободан у затвору, каже пјесник.
Бећир Вуковић/ИН4С