Од еколошке државе, дилова са руским олигарсима до Закона о истополном партнерству – да ли је Мило завршио са Ђекном.
Мило Ђукановић
У предизборној математици која неће бити само збир бројева, већ емоција и историје, Амера и Руса, Амфилохија и Мираша, пресудни фактор може бити тај што Мило Ђукановић није у сваку пару сигуран како ће гласати око 100.000 бирача који су се на последњем попису изјаснили као – генетски модификовани Црногорци. То су грађани који се изјашњавају као Црногорци, али који су истовремено пописивачима дошапнули како говоре српски и да је њихова црква СПЦ. Ако се моле код Амфилохија, вероватно је да се неће молити у освештаној полицијској станици друга Мираша.
Увелико се припремајући за парламентарне изборе које је расписао за 30. август, уздрмани господар брда и приморја повукао је ризичнији потез него да је замолио Амфилохија да му лично маказама дизајнира браду. Али, последњих месеци, дошао је у ону ситуацију са којом се суочавају сви политички коцкари када се сусретну са силама које ће, уместо крупијеа, завртети рулет. Суочен с молебнима и литијама, неочекивано мирним протестима верника СПЦ који су почели да попримају и свеопшти грађански карактер, Мило се одлучио на хазардерску игру. Разнежиће Брисел и невладине организације које ће пустити сузу због доношења Закона о истополном партнерству. Или, да преведем, Црна Гора је тесном већином од једног гласа у парламенту – легализовала геј бракове. Ђекна је, чувши вест, коначно отишла на онај свет. Рече ми један човек, то ће бити највећа сахрана у Црној Гори.
Али, конзервативни Црногорци и Срби, ма како располућени између лојалности Милу или Његошу, привилегијама или традицији, Подгорици или Врачару, такође ће пустити мушку, ђетичку сузу кад буду женили јуначкога сина. Осећај да би и млада у венчаници могао да носи бркове, многе очеве и мајке може, уместо ка Ловћену, послати у Острог. Или, да не чује зло, код Ђекне. Није овде реч о усађеној хомофобији као изразу мачистичке историје Црне Горе, нераскидиво повезаној са традиционалистичким матријархатом Брђана, који, без обзира на то пишу ли се као Монтенегрини или Срби, имају заједничког митолошког јунака. Зове се Едип. Такав конзервативизам, опеван уз гусле, од планине до планине, од племена до племена, па све до мора, судара се са глобалистичким модернизмом и поштовањем људских и мањинских права ЛГБТ популације.
Мање је битно што се, усвајајући овај закон, Мило вероватно насмејао, јер само он и ми знамо да би онај Мило срушио овога Мила. Шта се у међувремену догодило да овај Мило толико презире оног Мила? Формално постављен за премијера 1991. године по инструкцијама Слободана Милошевића, онај Мило, најмлађи председник владе у Европи, одмах је прогласио Црну Гору за еколошку државу потписивањем Жабљачке декларације. Ко је се данас сећа? Његове намере биле су једнако искрене као и пре неколико дана, када је створио законску могућност да двоје младих с истополним брковима и венчаним листом проведу прву брачну ноћ на Ади Бојани. Еколошка држава остала је само једна од Милових трансформација. Први еколози у свету, а и како би, јадо, било другачије, пали су ове године на 74. место еколошких земаља, показује индекс еколошких перформанси. Далеко испред ње су Словенија, Хрватска, Србија и Албанија.
Наравно да је у трансформацији оног Мила у овог Мила, овај други руководећи се еколошком свешћу, почистио Његоша из читанки и сећања, своје толико наглашено српство сместио је у подсвест, чистећи околину за стварање нарко-картела у селу изнад Котора. Његова последња еколошка операција јесте доношење контроверзног Закона о слободи вероисповести, као припрему терена за преузимање светиња СПЦ и њихово свечано уручење Мирашу од полицијске постаје. Свестан гушења људских права на слободу вероисповести, што је оплеменио еколошким акцијама попут бацања сузавца у зграду општине Будва, како би оданде избацио владајућу опозициону већину, двометраш у пругастом оделу легализацијом геј бракова покушава да потре своје потезе који су изазвали критике у западним круговима. Наиме, њихов миљеник почео је да исувише брља по региону, те се све гласније постављало питање да ли морепловац Мило плови на добром курсу док трају снајперске и бомбашке игре на приморју, од лучког Бара до древног Котора, све до Подгорице, па до краја света.
На другој страни, овај Мило је најпре ушао у велике дилове са руским олигарсима, који су својим новцем покуповали обалу и залеђе Монтенегра, а затим им је окренуо леђа и везао чвор своје кравате за Шесту флоту.
Његова рачуница је следећа: легализацијом геј бракова његове брљотине биће почишћене уочи избора, чиме би еколог Мило добио дозволу да спроведе свој изборни инжењеринг. Пресвукавши више костима од било кога у окружењу, савршен у свакој од улога, као комуниста, па антикомуниста, као антиевропејац, па еврофанатик, као слобиста и антислобиста, као Амфилохијев, па Дедеићев православац, као антинатовац, па натовац, бриљантни технолог владања, шармантан и бескрупулозан, успоставио је тврђаву и двор, знајући да управља земљом у којој лично познаје сваког бирача. Управо то сазнање нови закон претвара у фарсу: припадници ЛГБТ популације нису заслужили да постану пиони у предизборној игри, како би се задовољили Брисел, невладине организације и Мило. Они су људи који заслужују да коначно постану прихваћени и поштовани. И да, кад жени свога сина, отац у младој препозна младог, не упуца себе, већ уздигне пушку ка небу и наздрави сватовима.
Александар Апостолски/Политика