Језеро Газиводе невладине организације из Приштине прогласиле су највећим еколошким проблемом Косова. У позадини ове тврдње је политичка хајка која одговара привременим органима у Приштини, каже за Спутњик градоначелник Зубиног Потока Срђан Вуловић. Ипак, еколошки проблем постоји али он долази из Црне Горе.
Косовски демократски инстутут који је део организације Тренсперенси интернешнал и невладина организација из Приштине „Урадимо то, Косово“ путем медија ових дана упозоравају на загађеност река на Косову и Метохији, а посебно језера Газиводе.
Они тврде да је језеро Газиводе најпопуларнија депонија и да је недостатак бриге за животну средину заједнички и српским и албанским политичарима у Косовској Митровици.
Међутим, ова локална самоуправа нема никакве веза са Газиводама које су извор пијаће воде за више од трећине од 1,8 милиона становника Косова, а вода из језера се користи и за расхлађивање у двема термоелектранама на угаљ.
Приштина подиже политичку хајку „бригом“ за Газиводе
Регионални водовод снабдева Косовску Митровицу, Звечан и Зубин поток, а у њему се и налази. Градоначелник Зубиног Потока Срђан Вуловић за Спутњик каже да ово језеро није ништа више загађено од било које реке у овом делу света, у коме грађани на све стране бацају комунални отпад. Он додаје да је и поред смећа, вода из Газивода беспрекорног квалитета.
„Ако је за довођење воде у питко стање из Саве, Дунава или Мораве потребно 100 јединица неких хемикалија, за Газиводско језеро је потребно 4, вода са тог језера је савршено исправна за пиће. Стално се ради аерација, пречишћавање, пошто се вода узима са дубине од 100 метара и нема довољно кисеоника. Да би све било по протоколу, убацује се и одређена количина хлора, тако да језеро, не да није загађено, већ је најчистије језеро у Европи“, тврди Вуловић.
Он додаје да је еколошка медијска хајка невладине организације „Урадимо то, Косово“ покушај да се изазове политички проблем око језера које има стратешки значај. Њима је потребна тензија, на Газиводама не постоји ни један проблем, очигледно неко покушава да га направи, каже градоначелник Зубиног Потока.
„Пре десетак дана из Приштине су ме замолили да повећамо испоруку воде, пошто нису имали довољно ни за пиће, пустили смо им још пола кубног метра у секунди. Ми сарађујемо на техничком нивоу, ту нема никаквих проблема, али некоме је вероватно потребан политички проблем“, каже Вуловић.
Стратешко језеро ипак угоржено
Због стратешког значаја језера Газиводе, јер обезбеђује воду за већи део Косова у коме живе Срби, у други план пада чињеница да се скоро 26 одсто овог великог акумулационог језера изграђеног 1977. године налази на територији Новог Пазара и Тутина.
Током обилних киша река Рашка кроз Нови Пазар носи смеће, а слика је још гора у Тутину, кроз који протиче Ибар. Када киша стане у делу Газивода изнад бране стварају се огромне депоније на води.
Месрудин Елесковић, комунални инспектор из Тутина за Спутњик каже да највећи проблем у Газиводе не стиже ни из уже Србије, ни са Косова, већ из Црне Горе.
„Рожаје има депонију на самој обали Ибра, сваки водостај након кише пола те депоније повуче у језеро, то је највећи проблем, имамо и ми локално смеће, али оно је много мање. Ове године је језеро знатно ниже, не пуни се, да ли више празне брану или је мањи доток воде, не знам, али смећа има и сада, приобаље је обрасло травом, па се не види“, каже Елесковић.
Црна Гора игнорише проблем
Он додаје да Србијаводе газдују овим подручјем, али да се мало улаже у одржавање и чишћење језера. Вода је за сада доброг квалитета, али ако се наношење смећа са депоније из Рожаја настави, не знамо колико ће то потрајати, каже он.
„Ми смо као општинска управа из Тутина предлагали да се ураде некакве бране, мреже на Ибру да се то смеће некако сачека, да се с времена на време покупи и све очисти, међутим, од тога нема ништа. Локална самоуправа нема средства да се са тим избори. Риболовци и друга удружења самоинцијативно с времена на време почисте, али то није довољно“, упозорава Елесковић.
Наш саговорник каже да су представници општине Тутин више пута ишли у Рожаје, како каже, борили се да се проблем реши, али је све остало на обећањима.
„Очигледно је да овај проблем мора да се решава на међудржавном нивоу, јер на квалитет воде утиче смеће и отпадне воде из ког год дела Србије или Црне Горе доспел у језеро“, закључује Елесковић.
Спутњик