У исполитизованој Црној Гори, нико си и ништа ако се не бавиш политиком.
Нико те не пита за радне успјехе, титуле, докторске дисертације, научна истраживања.
Не питају ко си, ни чији си, јеси ли крао или ниси.
Питају те само која си опција и која си партија.
Због пандемије Корона вируса формиран је љекарски тим.
А кад си у том тиму мораш бити члан партија владајућег режима.
У Црној Гори не постоје љекари, специјалисти, хирурзи, ако нису у националном координационом тиму. Да (НКТ).
Они су изабран љекари свих грађана Црне Горе, јер других љекара нема.
Они све знају и о свему одлучују.
Знају јесмо ли болесни или здрави, јесмо ли заражени или нисмо.
Можемо ли ићи на изборе или не можемо.
На крају ће нам предложити и кога да гласамо на предстојећим парламентарним изборима.
У црногорским бајкама роде не доносе дјецу. Оне доносе гласаче владајућих партија из далеке дијаспоре.
На њихову жалост, Црна Гора није више бајка.
Роде више не лете, забрањено им је због пандемије Корона вируса, а избори долазе.
Зато је режим у великој паници.
Изборна комисија донела је одлуку да они који су у изолацији због ковида-19, могу овластити друго лице да гласа умјесто њих.
Тако ће поштари а у неким крајевима и лисице носити коверте и гласове владајућим партијама.
Прослављајући дан државности Црне Горе, 13. јула, локалне патриоте запалише которске бедеме.
До тога дана знао сам да постоји више врста пожара.
До сад су се се пожари третирали као случајни пожари лли намјерни пожари.
Али смо тога дана од председника општине Котор господина Апрцовића први пут сазнали да постоје и патриотски пожари.
Апрцовићеви пожари ће ући у енциклопедијама као нова врста пожара у модерно времену.
Сваки њихов патриотски пожар, господин Апрцовић види као напредак Црне Горе ка европској унији.
Њихов заштитни знак од сада ће бити ватра и пожари, а пјесма Здравка Чолића, „Гори ватра“, биће хит на свим њиховим прославама.
Послије оваквих Апрцовићевих, патриотских пожара почињемо да схватамо начин дуге владавине црногорског режима.
Сада, када се осврнемо уназад 30 година, схватамо да је Црном Гором било заиста много патриотских пожара.
Диктаторски режим у Црној Гори, изгорио је све што се могло изгорјети.
Изгорјели су државну заједницу, изгорјели су фабрике, изгорјели су сва радна мјеста, изгорјели су историју Црне Горе.
На крају су им остали само которски бедеми.
30-тог августа када буду завршени парламентарни избори у Црној гори, надамо се једном великом историјском пожару који се неће назвати ни патриотским, ни случајним, већ народним.
У том пожару изгорјеће тридесетогодишњи криминал, корупција и наравно „накарадни“ Закон о Вјери који је донио диктаторски режим у Црној Гори.
Горан Шћекић/ИН4С