Дух народне слоге и јединства, подстакнут литијама, презире покушаје Ђукановића да насиљем наметне неки нови идентитет Црногорцима и да раскине све везе с нашом традицијом и славном прошлошћу.
Реторика Мила Ђукановића, Душка Марковића, Предрага Бошковића и Срђана Дармановића је школски пример језика мржње, која јасно показује да је реч о старим комунистичким кадровима, који стављају знак једнакости између државе и Партије. Наставак опасне праксе стигматизације политичких опонената и етикетирања.
Ми смо у прошлости платили крваву цену те матрице подела и братомржње. Неупоредиво је више Црногораца страдало од братске руке, због власти, политике, идеологије и различитих мишљења, него што је страдало од страних окупатора.
Тај дух братомржње, братоубистава, злочина, осуда, омразе, прогона мора бити једном заувек замењен дијалогом, поштовањем, толеранцијом, слогом, јединством, солидарношћу, патриотизмом.
Да је Ђукановић имао било шта од државничког, он би на почетку пандемије позвао све лидере парламентарних странака и понудио мораторијум на политичке сукобе и свађе и иницирао формирање владе националног јединства, како би се заједнички изборили са здравственом, економском и социјалном кризом.
Нажалост, он је у овој кризи видео шансу да сачува власт и интензивирао је сукобе, поделе и појачао репресију.
Очигледно, као антихрист и комуниста није могао да схвати да се Црна Гора променила, набоље.
Литије су довеле до промене перцепције становништва. Обични, сиромашни људи, губитници транзиције, осетили су се као део нечег великог, величанственог. Повратили су наду, достојанство. Ослободили се страха и почели да осећају снагу народне слоге и јединства.
Народ од нас политичара тражи слогу и јединство. Не желе поделе, сукобе, прогоне, идеологије, партијске интересе, лидерске сујете. Желе мир, слогу, заједништво, желе да се чује њихов глас.
Желе власт која ће поштовати њихова права и служити интересима народа. Презиру насиље власти, хапшења владика, прогон људи због објава на „Фејсбуку”. Народ је сазрео и тражи промене.
Ђукановић то није схватио. Наставља с бесмисленим оптужбама да је сваки Црногорац који је против његовог режима и ДПС-а – непријатељ државе, страни шпијун, агент, завереник.
Дух народне слоге и јединства, подстакнут литијама, презире покушаје Ђукановића да насиљем наметне неки нови идентитет Црногорцима и да раскине све везе с нашом традицијом и славном прошлошћу. Да се одрекнемо Светог Петра Цетињског и Његоша. Све већем броју бирача ДПС-а је јасно да он само брани своју власт како би заштитио опљачкане паре од народа и државе и да је спреман да изазове рат у Црној Гори.
Зато је важно да упозоримо се да ово што Ђукановић ради последњих пола године зове Милов дворски националсоцијализам.
Зато је важно да се опозиција уједини и да на изборе изађе на једној листи? Тако се шаље порука и нашим грађанима, али и међународној јавности, да ће се на изборима борити народ против диктатора.
Ми из Демократског фронта (ДФ) ценимо да још има времена да се колеге из Демократа и Уједињене реформске акције (УРА) предомисле и да формирамо једну листу која сигурно побеђује. На овим изборима се одлучује о судбини државе и слободи, а не о мандатима и партијама.
Небојша Медојевић/Политика