У неколико момената у историји наше планете, све вец́е количине угљен-диоксида у атмосфери узроковале су екстремно глобално загревање, због чега је вец́ина врста на Земљи изумрла.
У прошлости су ове догађаје покренули велики вулкански ерупцијски или астероидни удари. Сада се Земља крец́е ка још једном масовном истребљењу – и за то је крива људска активност.
„Ја сам научник за земљу и палео-климу и истраживао сам везу између утицаја астероида, вулканизма, климатских промена и масовног изумирања врста“, каже Ендру Гликсон.
Моје истраживање сугерише да је тренутна стопа раста емисије угљен-диоксида бржа од оне која је покренула два претходна масовна изумирања, укључујуц́и догађај који је збрисао диносаурусе.
Свет је тренутно фокусиран на ЦОВИД-19. Али ризици за природу од глобалног загревања које је створио човек – и императив да делују – остају јасни.
Многе се врсте могу прилагодити спорим или чак умереним променама животне средине. Али историја Земље показује да екстремни помаци климе могу узроковати изумирање многих врста.
На пример, пре око 66 милиона година, астероид је погодио Земљу. Касније стене и раширени пожари испуштали су огромне количине угљен диоксида током око 10.000 година. Глобалне температуре су порасле, ниво мора порастао, а океани постали кисели. Око 80% врста, укључујуц́и диносаурусе, уништено је.
И пре отприлике 55 милиона година глобалне температуре су се поново спустиле, преко 100.000 година или тако нешто. Узрок овог догађаја, познат као палеоценско-еоценски термички максимум, није сасвим јасан. Једна теорија, позната као хипотеза „пуцања метана“, тврди да је огромна вулканска ерупција покренула изненадно ослобађање метана из океанских седимената, чинец́и океане киселијима и убијајуц́и многе врсте.
Пре него што су индустријска времена започела крајем 18. века, угљендиоксид у атмосфери је износио око 300 делова на милион. То значи да је на сваки милион молекула гаса у атмосфери 300 било угљен-диоксида.
У фебруару ове године атмосферски угљен-диоксид је достигао 414,1 део на милион. Укупни ниво гасова са ефектом стаклене баште – угљен диоксид, метан и азотни оксид заједно је достигао скоро 500 делова на милион еквивалента угљен диоксида.
Угљен-диоксид се сада излива у атмосферу брзином од два до три дела на милион сваке године.
Користец́и записе угљеника похрањене у фосилима и органским материјама, утврдио сам да тренутне емисије угљеника представљају екстремни догађај у записаној историји Земље.
Истраживање је показало да су годишње емисије угљен-диоксида брже него после удара астероида који је искоренио диносаурусе (око 0,18 делова на милион ЦО2 годишње), као и топлотног максимума пре 55 милиона година (око 0,11 делова на милион ЦО2 годишње).
Тренутно атмосферске концентрације угљен-диоксида још увек нису на нивоима који су виђени пре 55 милиона и 65 милиона година. Али огроман прилив угљен диоксида значи да се клима мења брже него што се многе биљне и животињске врсте могу прилагодити.
Велики извештај Уједињених нација објављен прошле године упозоравао је да ц́е око милион животињских и биљних врста прети изумирање. Климатске промене су наведене као један од пет главних покретача.
Извештај каже да су на климатске промене можда негативно утицале дистрибуције 47% сисараи готово 25% птица угрожених.
Многи истраживачи страхују да се климатски систем приближава прекретници – прагу преко којег ц́е се догодити брзе и неповратне промене. Ово ц́е створити каскаду погубних ефеката.
Вец́ постоје знакови да су достигнуте прекретнице. На пример, пораст арктичке температуре довео је до великог топљења леда и ослабио арктички млазни ток – снажан појас западних ветрова.
То омогуц́ава топлом ваздуху који се крец́е севером да пређе поларну границу, а хладне фронте које излазе са полова улазе на југ у Сибир, Европу и Канаду.
Промена климатских зона такође проузрокује ширење тропа и миграцију ка половима, брзином од око 56 до 111 километара по деценији. Трагови тропских и екстратропских циклона такође се померају према половима. Аустралија је веома рањива на овај помак.
Истраживање објављено 2016. показало је какав огроман утицај имају људи на планету. Иако је Земља можда природно ушла у наредно ледено доба за око 20.000 година, загревање произведено угљен-диоксидом резултирац́е временом супертропских услова, одгодујуц́и следец́е ледено доба на око 50.000 година од сада.
Током овог периода, хаотични високоенергетски олујни услови превладали би над вец́им делом Земље. Моје истраживање сугерише да ц́е људи вероватно најбоље преживети у субполарним регионима и заклоњеним планинским долинама, гђе би хладнији услови омогуц́или да се флора и фауна задрже.
Следец́е масовно истребљење на Земљи могуц́е је избец́и – уколико емисија угљен-диоксида обуздамо и развијамо и имплементирамо технологије за уклањање угљен-диоксида из атмосфере. Али на тренутној путањи, људска активност прети да учини велике делове Земље непогодним – планетарном трагедијом нашег сопственог стварања.
Курир