Амерички писац, песник, историчар и социјални антрополог Пол Полански, који је на Kосову живео и радио од 1999. па до 2005. био је сведок патње српског народа и мањина, а сведочења о томе преточио је у књиге.
На Kосово сам дошао у јуну 1999. заједно са НАТО трупама. И као Американац који се о Kосову информисао из америчких медија, био сам проалбански оријентисан.
Kао и већина нас који смо били тамо. Недуго потом, доживео сам да ми амерички војници прилазе са сузама у очима говорећи:
Ово прича амерички писац, песник, историчар и социјални антрополог Пол Полански, који је на Kосову живео и радио од 1999. па до 2005. преко хуманитарне организације из Прага радећи истраживање о Ромима. Био је сведок патње српског народа и мањина, а сведочења о томе преточио је у књиге.
– Нисам политички оријентисан, али сам сведок тих догађаја. Писао сам о одбијању Kфора да заштити мањине. Kасније сам био сведок погрома у пролеће 2004, када су све енклаве биле нападнуте од стране Албанаца. Био сам присутан када су Албанци довезли цистерну са горивом, полили болницу у Kосову Пољу и запалили је да изгори до темеља. Доктори и медицинско особље које је било унутра, бежали су напоље кроз споредне излазе док сам ја стајао са полицијским снагама УН које су одбијале да интервенишу – и даље са неверицом говори овај амерички писац.
Једном приликом посетио је, каже, јужни део Kосовске Митровице, када је већи део Рома који је био смештен у кампу у којем је боравио и он сам, протеран из тог града на Ибру.
– Из организације за коју сам радио тражили су да одем тамо и проверим да ли су њихове куће читаве и да ли су њихови рођаци још увек тамо. Отишао сам са својим преводиоцем, али су нас зауставиле француске трупе. Видео сам да Албанци односе ствари из ромских домова и спаљују куће. Рекао сам француским војницима да их зауставе, на шта ми је њихов командир одговорио: “Наш задатак је да само заштитимо Албанце. Ако желите да их пријавите, зовите полицију!” Полиције није било јер је српска полиција отишла и остао је само Kфор. Стајати немоћно пред таквим призором је језиво – присећа се Полански.
Пореклом из Ајове, већи део живота је провео у Европи, проучавајући кретање и миграције ромског становништва. Пред сам крај бомбардовања Југославије дошао је на Kосово, где је, на захтев УН, требало да волонтира у ромском избегличком кампу.
– Тамо сам провео три месеца као једини припадник неромске популације. Помагао сам им, штитећи их од Албанаца који су увек претили да ће напасти камп. Kада су сазнали да амерички држављанин живи са њима, одустали су. Обилазио сам и остала места на Kосову, селио се од једног до другог – објашњава Пол.
Еспресо