Te ноћи када је покушао да пређе канал, Абдулфатах Хамдалах је оставио покривач и бицикл у кампу у француском Калаису.
Они су били његово једино власништво – ранац је изгубио на мору када се утопио покушавајући да изврши опасан прелаз преко Доверског теснаца у Енглеску у гуменом чамц, веслајући лопатама.
Његово тело је пронађено на плажи Сангате у Француској. Он није први тражилац азила који је путовао и неће бити последњи. Али умро је током растуће напетости због све већег броја прелазака бродића преко Канала и усред вербалног рата између Британије и Француске.
Хамдалахова смрт скреће пажњу ризике на које су мигранти спремни да би пронашли бољи живот. Претпоставља се да је напустио своје село у Западном Кордофану, Судан, близу границе са Дарфуром 2015. године.
Његов брат Ал-Фатих Хамдалах рекао је за Гардијан да је живот у Судану тако тежак да нису имали другог избора него да оду. Прво је отишљо из своје куће близу Ен Нахуда преко Сахаре уз помоћ кријумчара у Триполи у Либији да би се придружио својој браћи. Док су били у Либији, радили су у аутоперионици. Били су у Триполију две године, након тога је Абдулфатах отишао и није рекао брату куда иде.
Његов рођак Ал-Нур Мохаммед, 16, који се налази у Калаису, рекао је да је Абдулфатах кренуо из Либије пре три године из обалског града Зувара уз помоћ кријумчара људи. Дошао је у Италију, али није се задржао дуго и кренуо је у Француску пешке.
Мохамед је редовно виђао свог рођака у кампу Калаис. Његов брат, који је остао у Либији, рекао је да је Абдулфатах амбициозан и да жели бољи живот. „Желео је да изгради своју будућност, тако да није могао да остане у Судану“, рекао је.
Након штосу Абдулфатаху одбили захтев за азил у Француској, одлучио је пређе Ламанш до Велике Британије. Купио је гумени чамац, сличан базену на надувавање и две лопате уместо весла. Он и пријатељ нису успели да пређу канал и пали су у воду. Пријатељ је преживео и одведен је у болницу, али се Абдулфатах, који није знао да плива, удавио.
На хиљаде суданских држављана затражило је азил у Великој Британији у последњих пет година, а само 1.900 их је било 2015. године.
Један мигрант, 33-годишњи Суданац, рекао је да је на сличан начин путовао као Абдулфатах, али да је преживео опасни прелаз преко Канала да би стигао до Велике Британије. Он је, заједно са још два азиланата из Чада, старости од 35 и 39 година, купио јефтин чамац на надувавање који је коштао 300 евра у продавници у Калеу.
33-годишњак је рекао да је био у Калеу само 10 дана и да је избегао прогон у Дарфуру, да је провео време у Либији, покушавајући да се сакрије у селу и радио на фарми.
Рекао је: „Покушао сам да се држим даље од градова у Либији, пошто милиције хватају људе из Судана и тргују њима. У Дарфуру није лак живот. Много чланова моје породице је убијено. У Либији није лак живот“.
Рекао је да су услови у Калаису били лоши и да он и остали стално беже од полиције. „Знам да смо имали срећу да нас троје преживимо и не утопимо као Абдулфатах. Нисмо ни знали како треба прећи море, тражили смо да нас светла Довера воде.“