Од освита свијетом су путовали пророци и видиоци, и предсказивали времена, појаве, и људе, друштвена превирања и трвења, али, видјели и оне личности које се, одједном, ненадано, и рекло би се ниоткуда појаве, и изведу народ у слободу – баш како су редом говорили стари пророци…
Овом земљом нашом крвавом и крштеном, посном, мученичком и бесудном, ишао је и најпознатији Староерцеговачки пророк, видовњак, сновидац, и травар Мато Глушац. Рођен у чувеним Коритима, а остарео, и слијеп, душу предао анђелу Божијем 1870, код Даниловграда, у кући Гргуровића. А, прије тога бијаше казао све о својој смрти. Почива ублизу цркве свете Текле у Даниловграду, наспрам бијелог у планини Острога..
Мато Глушац пола свога жића провео је у Црној Гори, а пола у Ерцеговини…
Изненада, појављивао се у нечији дом, просједео би, и изненада одлазио. Остала је и најфантастичнија прича о Мату Глушцу, коју смо често обнављали ја, и Бјелопавлић, пјесник, Гаро Јовановић. Док би Мато сједио у нечијој кући, и наносио снијег с планине, нагло би скочио, и одлазио: потом, видјела би се само једна Матова стопа којом је искорачио преко прага, а друге већ није било да се познава у снијегу… Никад се није знало гдје је Мато ноћивао, само никад није ноћивао у нечијој кући. Имао је, веле, шесто кумова: науди ли иксану зла душа, онда, однегдје, наиђе Мато, и душу оздрави…
Живио је и говорио мимо свијета, али, чини се, Матово пророковање духовним тицалима досеже и до наших дана…
Прорекао је како ће се одиграти и са Смаилом Ченгићем, али и Краљем Николом, прорекао комунизам и његове јаме, али, кроз таму времена, видио и неко – дијете – које ће узрасти и стасати у Црној Гори, које (цитирам из књиге о Мату Глушцу, чије је дјелове у часопису „Стварање“ објавио уредник Гаро Јовановић),
…“ ко би та личност могла бити остављамо вама да сами погађате упоређујући пророкову визију са чињеницама из стварности, који ће бити наш спас, а не полуспас…“
„Јер, то дијете, никад није носило никакву капу, што највјероватније значи да му неће бити преча икаква идеологија од домаћинског вођења народних послова – економских, културних, националних…“
“ То дијете, једног дана, кад стаса и забијели се коса, са благим лицем и осмијехом, бос ће ући у цркву, и клекнути пред иконом Мајке Божије…“
Кад смо и тјелесним и духовним очима видјели, како Здравко Кривокапић бос улази у цркву, сјетио сам се Матових ријечи, које смо не тако давно читали у Бјелопавлићима, ја, и из братства пјесника, Гаро Јовановић. (Брат наш Гаро, почива недалеко од Мата ублизу олтара свете Текле…)
И, бос ће беседити народу, додавали смо у надахнућима…. Бос ће испод храста беседити народу, уз вино, додавао је Гаро…
„И, ући ће човјек Христовог лица у храм, да именом оздрави болесне, погледом охрабри уплашене, гласом отпочне ходочашће…“
И, би тако. Тако је синоћ испред Храма у Подгорици, Здравко Кривокапић – оживио ријечи Мата Глушца. Ову сцену видјело је хиљаде душа испред Храма, и у Храму…!
И, би тако… И , народ крену за њим – оздрављени народ крену за Здравком – као у она стара времена, тражећи Звијезду на Истоку, и пророчанство мудраца…
О, фарисеји, или се приклоните, или се поскрајните са овога пута….
Да ли је наш велики пророк видио кроз вријеме и ову синоћну сцене испред Храма у Подгорици, и видио Здрака Кривокапића, или, писац ових скромних редака толико жуди и вапи за слободом, да у пророчанству нашег највећег пророка Мата Глушца види и, носиоца листе “ За будућност Црне Горе“, само, Свемогући зна, али знаћемо и сви ми послије 30. августа…
Ових дана, идући Црном Гором, Здравко Кривокапић, пољубио је у руку сваког свештеника…
Здравка Кривокапића препознао је и наш мудри Митрополит Амфилохије, а јучерашњем његовом доласку у Куче, радовала се и тица у гори…
Здравко Кривокапић је урадио нешто што је сваког поштеног и честитог човјека дирнуло у душу. Без обавјештавања било кога, отишао је на гроб – Момира Булатовића – и положио цвијеће, и, низ благо лице пустио – братску сузу…!
Бећир Вуковић/ИН4С