С обзиром да је Доналд Трамп бти номинован за други мандат, постало је видљиво како је његово председниковање већ изменило оријентацију Републиканске странке. Велика стара партија (Grand Old Party или скраћено GOP, синоним за Републиканску странку, прим. прев.) је у Трамповој ери престала да буде странка која се залаже за што лабавију централну власт и чије је мерило успеха избалансираност буџета.
Трамп је овог пролећа потписао пакет финансијске помоћи у вредности од три хиљаде милијарди долара како би спасао економију од депресије у коју ју је гурнула влада како би контролисала ширење коронавируса. Спреман је да потроши још хиљаду милијарди долара.
Отварајући нове земље и мора за истраживање, градећи гасоводе, дозвољавајући фрекинг (поступак дробљења стене уз помоћ хидрауличке течности како би се експлоатисали нафта и гас, прим. прев.) и смањујући регулације, Трамп је довео САД до енергетске независности коју су други председници само обећавали.
ТРАМПОВЕ ЗАСЛУГЕ
Трампова Републиканска странка је одустала од идеолошке привржености слободној трговини која датира још од Кенедијеве администрације и поново је прихватила економски национализам републиканаца из 19. века који су САД претворили у највећу светску индустријску и производну силу.
Глобализам је послат на ђубриште историје кад је наш популистички председник одбацио Транспацифичко партнерство, Ирански нуклеарни споразум и Париски климатски споразум, и почео да уводи царине земљама које су пљачкале америчку производну базу.
Иако је због русофобије наших елита са Белтвеја био спречен да оствари детант са Владимиром Путином, Трамп је успео да избегне војни сукоб. Такође је окончао вишедеценијско шлепање НАТО чланица на рачун америчког буџета за одбрану, убедивши многе од њих да више доприносе заједничком војном буџету у оквиру Алијансе.
Републиканску странку је учинио произраелском, признајући израелску анексију окупиране Голанске висоравни и источног Јерусалима и премештајући тамо америчку амбасаду. Утицао је на признање Израела од стране УАЕ у замену за одлагање напора Бибија Нетанјахуа да анектира 30 одсто територије Западне обале, што је било предвиђено у Трамповом „Споразуму столећа“. Премда није извукао земљу из вечитих ратова на Блиском истоку – Авганистана, Ирака, Сирије – разбио је ИСИС и сачувао нас од учешћа у грађанском рату у Либији.
За разлику од својих претходника, Трамп је покренуо расправу о питању имиграције, нарочито масовне илегалне имиграције преко јужне границе, и постигао напредак на изградњи пограничног зида, што је било обележје његове кампање из 2016. године. Дискредитовани NAFTA споразум је замењен новим трговинским споразумом, а левичарска влада у Мексико Ситију сада помаже Сједињеним Државама у спречавању мигрантског прилива ка Сједињеним Државама.
Трамп је по питању дерегулације америчке економије и смањења пореза за раднике, произвођаче и инвеститоре учинио не мање од Регана. Пре избијања вируса COVID-19 у марту, берзе су бележиле највеће вредности свих времена, а стопе незапослености су биле најниже икада.
Номиновао је и именовао двојицу судија Врховног суда и стотине федералних судија.
Међутим, изгледа да се на пучини помаљају нове опасности. Пекинг је на показану ратоборност узвратио истом мером, и чини се да је Кина спремна за конфронтацију зарад својих претензија у Јужном и Источном кинеском мору и Тајванском мореузу.
ЛЕГАТ НА КОЦКИ
Трампова брига је однос Пекинга према Америци (шпијунажа, крађа интелектуалне својине, принудни трансфер технологије, трговински суфицит у износу од 600 милијарди долара на нашу штету), а не однос Пекинга према демократији у Хонгконгу.
Иако његов покушај приласка севернокорејском диктатору Ким Џонг Уну овог није успео да убеди да се одрекне нуклеарног арсенала у замену за признање, трговину и помоћ, чак су и неки Трампови непријатељи поздравили његов труд.
Међутим, уколико Трамп изгуби у новембру, много тога што је учинио биће поништено. Сједињене Државе ће поново приступити Париском климатском споразуму, а биће оживљен и Ирански нуклеарни споразум Џона Керија и Барака Обаме.
Џо Бајден каже да ће само они који на годишњем нивоу зарађују изнад 400.000 долара плаћати веће порезе. Међутим економски план демократа предвиђа више стопе пореза на зараде и пореза на лични доходак грађана, више стопе пореза на капиталну добит и пореза на добит предузећа, па чак и веће порезе за наследне власнике некретнина у случају смрти првог власника.
Трамп је такође променио карактер и састав Републиканске странке, учинивши је више странком радничке и средње класе. Тамо где је Џорџ Буш старији покушао да изгради „нови светски поредак“ са Америком као глобалним хегеомном и тамо где је покренуо глобални крсташки рат како би демократија „окончала тиранију у нашем свету“, Трамп је уложио све што има на политику „Америка на првом месту“. Бушов транснационализам припада прошлости.
Чак и када се суочава са Ђинпинговом Кином, Трампова основна брига није како се Пекинг опходи према свом народу, већ како се опходи према нама. Америка има историју таквог хладног реализма.
Френклин Делано Рузвелт је признао Стаљинов режим у СССР-у 1933. године, када је Хитлер дошао на власт у Немачкој. Ајк (Двајт Ајзенхауер, прим. прев.) је позвао Никиту Хрушчова у обилазак Сједињених Држава након што је „касапин из Будимпеште“ угушио мађарску револуцију у крви. За време Хладног рата, сарађивали смо са Сомозом (породицом која је владала Никарагвом од 1936. до 1979. прим. прев.), иранским шахом, генералом Пиночеом и генералисимусом Чанг Кај Шеком.
Трамп такође себе не види као моралног крсташа за одбрану људских права, већ као бранитеља америчких интереса у свету.
Патрик Бјукенен/Буканан.орг
Превод: Радомир Јовановић/Нови Стандард