Чанак Ненад у недавно избулажњеном интервјуу, укратко, потегао па тобож објаснио која идеја, у ствари, стоји за кормилом Црне Горе.
Њет, дакле, Кремљ, него нека канцеларија на крају ходника у административном Бриселу…
(На вратима канцеларије, нема броја.)
Чанак, као уосталом и Драшковић Вук, поодавно добиају апанажу од ДПС-а, иако производе најотрцаније флоскулотине. Међутим, тако је томе па овдашњи режим спао управо на то: да га нафаљује наклапало Килибарда, као некад Капичић Јово. Нарочито, наравно, „харизматичног“ шефа.
Гледам Дневник: – није ли то политичко пропагандни спот ДПС-а у трајању од тридесет минута?! На све се стране (као) нешто отвара; десет метара асфалтиране џаде, или каква бистијерна…
Па ипак, Чанак Н. истиче како је баш то пут у ЕУ, којим ЦГ одлучно иде, од чијег, надаље, путовања зависи развој региона, дабоме, и Србије, која према поменутом, лута у мегаломанској магли, итд.
Готово идентичне изјаве пласира и Драшковић Вук, одавно истрошен прелетач, који ринта за политичку дневницу. Таква неубједљивост је, напросто, невјероватна, политички је тачно онолико тешка колико је је цијена висока.
Елем, спасти на Чанка говори само по себи све… Фали, међутим, само још понеки бисер од мадам Бисерко, па да лакрдија буде потпуна.
Али, кад насилно претрајавате тридесет година на власти, не очекујете да вас води млада и креативна те модерна политичка (за)мисао, тако да, остаје у најбољем случају да се ослоните на Чанка или Драшковића Вука, тај политички шут и шкарт који једино и служи да производи небулозе које се забадава наручују и тргују.
У недељу, ослободимо себе и будућност као вријеме које припада подједнако свима!
Сибин/ИН4С