Србија и Република Српска славиће убудуће заједнички празник – 15. септембар, који ће се обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Тог датума, 1918. године, српска војска извојевала је једну од највећих победа и одредила даљи ток Првог светског рата.
Пробој Солунског фронта резултат је велике савезничке ованзиве, што је уједно била и једна од најважнијих, и за Србију свакако кључних операција за време Првог светског рата.
Српска војска је, пробојем Солунског фронта, трајно запосела територију окупиране земље, коначно је ослободивши од окупатора. Недуго затим уследио је потпуни слом блока Централних сила (Немачка, Аустроугарска и Бугарска) на Балкану, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918.
Једна је од највећих победа српске војске у историји српског народа
На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара и који се, преко Албаније на западу, простирао све до Јадранског мора, српска војска је стигла већ на пролеће 1916. године, одмах после опоравка на Крфу.
Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су их са друге линије, добро укопани у ровове, вребали немачки и бугарски војници.
„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”, гласила је наредба српске Врховне команде издата уочи пробоја Солунског фронта.
Тродневна офанзива
После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија су, уз помоћ две француске дивизије, пробиле Солунски фронт, а Немци и Бугари су били приморани да се повуку. Након недељу дана трупе су прешле Вардар, чиме је пут ка Србији отворен.
Иако су снаге биле равноправне, и иако је фронт пробијен на једном малом одсеку који су држале српске трупе, требало је свега неколико седмица да српска војска уђе у други по значају град земље – Скопље, а већ 1. новембра српске трупе ушле су у Београд.
После пробоја Солунског фронта из рата је избачена војска од 700.000 војника, а Немачка је наредила опште повлачење.
Цар Вилхелм је, огорчен, послао телеграм бугарском цару: „62.000 српских војника одлучило је рат. Срамота!“
Спутњик