Спор између Грчке и Турске око поморске границе у источном Медитерану могао би да заврши пред међународним судом али две земље су изгледа спремне на све па и војни сукоб само да не иду пред међународну арбитражу. Атина и Анкара из искуства арбитраже око границе Словеније и Хрватске у Пирану знају да су то дуги, скупи и неизвесни процеси.
Спорови између Грчке и Турске трају већ деценијама и, како време одмиче, само се нагомилавају. Последњи у низу је спор око територијалних вода у источном Медитерану повезан са турским истраживањима резерви нафте и гаса у том региону. Он би могао да буде решен пред међународним судом, али ниједан страна му се не обраћа.
Грчка и турска неће пред међународну арбитражу
Грчка и Турска уместо да са документима пред међународни арбитражни суд, планирају војне вежбе у спорним водама, а немачки шеф дипломатије Хајко Мас шатл дипломатијом покушава да олабави тензије.
Идеју о изласку две земље пред међународни суд изнео је некадашњи холандски премијер Ги Верхофштат у свом обраћању пред Европским парламентом.
„Право, а не војна моћ, може да реши спор у Медитерану. ЕУ мора да чврсто стане уз Грчку, олабави тензије и овај случај изнесе пред Међународни суд правде у Хагу“, рекао је он.
За сада, Верхофштатов предлог остаје мртво слово на папиру, с обзиром да се сукобљене стране о њему не изјашњавају, а Француска, као подршку Грчкој, на маневре шаље своје војне бродове. Предлог бившег холандског премијера вероватно ће бити разматран на специјалном самиту ЕУ 24. и 25. септембра посвећеном тензијама у Средоземљу.
Спорови око територијалних вода нису ретки међу земљама. Један од њих, онај у Јужном кинеском мору Вашингтон користи као средство притиска на Кину, а сличан спор имали смо и у нашем ближем окружењу – онај између Хрватске и Словеније око територијалних вода у Пиранском заливу.
Сличност са спором Словеније и Хрватске
Сличност између овог случаја са актуелним спором у Медитерану је у томе што обе стране тумаче међународно право на свој начин, примећује експерт за међународно право Владан Јончић.
„Спор између Словеније и Хрватске је управо и почео око питања тумачења међународног уговора. Ако погледате, мало је чудно да Турска претендује на неке изворе где је нашла нафту мало западније од Крита, или северозападно од Крита“, каже он.
Грчка сматра да су територијалне воде око свих острва њене и да свако од острва има територијалне воде ширине шест, односно дванаест наутичких миља. Турска, пак сматра, да се грчке територијалне воде не простиру око удаљених острва, објашњава Јончић и додаје да се на овај начин урушава стабилност међународног права.
Грчки медији, као пример решења, помињу и случај око територијалних вода између Колумбије и Никарагве из 2012. Проблем је, међутим, што би, ако би се грчко-турски спор решио на такав начин, Грчка била страна која је спор изгубила.
И пракса може да буде извор међународног права, каже Јончић и ако би дошло до спора пред судом, није сигурно у чију ће корист суд пресудити.
„Сваки случај има неку специфичност јер англосаксонско, прецедентно право је у међународном праву је доминантно. Случајеви нису идентични, сваки има неку специфичност због чега међународни суд мора да узме у обзир. Зато узима у обзир односе између држава, како се рефлектује на њихове односе у будућности“, објашњава Јончић.
Због тога је могуће да Грчка изгуби спор, чак и ако на први поглед делује да је у праву.
„Такозвано тврдо међународно право, које је успостављено после Другог светског рата због преседана који се доносе подложно сада је променама и другачијим тумачењима. Чини ми се да је Грчка ту у праву, јер Турци очито претендују на међународне воде које су далеко од њених територијалних вода“, закључује наш саговорник.
Подсећања ради, арбитража око границе Словеније и Хрватске почела је 2009, а окончана је 2017, пресудом у корист Словеније. Међутим, Хрватска је одбила примену одлуке арбитражног суда, а Словенија условљава улазак Хрватске у Шенгенску зону управо применом ове одлуке.
Никола Јоксимовић, Спутњик