Када се британска унија суочи са озбиљним тестом снаге и са изузетно слабим изгледима, Лондон даје шкотским националистима алат за постизање свог циља независности.
Пандемија коронавируса озбиљно је поткопала ионако заоштрене односе између Шкотске и Енглеске. Никола Стерџеон не пропушта прилику да критикује Лондон и, судећи према анкетама, њен приступ одјекује грађанима. Борис Џонсон је практично сатеран у ћоше. Данас број присталица шкотске независности прелази 55%. Ако Шкотска национална странка победи на парламентарним изборима следеће године, референдум о независности постаће готово неизбежан.
У таквим околностима, Џонсон је требало да прошири овлашћења шкотске владе. Да, ово ће смањити утицај Лондона и одвезати руке шкотским националистима, али ће купити време, јер сада британска влада већ има довољно проблема. Да ли је овај корак ризичан? Сигурно. С друге стране, то није тако ризично као амбиције Лондона за домаће тржиште у Великој Британији.
Када се прелазни период заврши, Уједињено Краљевство више неће бити предмет јединствених правила ЕУ. Стога би овлашћења у областима пољопривреде, рибарства, прехрамбених стандарда и политике заштите животне средине требало да имају владе Велике Британије, Шкотске и Велса. Лондон мисли другачије, па намеравају да ове моћи присвоје за себе. Одговарајући закони биће представљени на јесен. Штавише, није искључено стварање посебног тела, које ће имати право да укине све законе које сматра претњом за унутрашње тржиште.
Званично, иницијатива би требала уклонити баријере и чак може изгледати сасвим оправдано. Међутим, пре затварања теме, вреди одговорити на питање ког ометају ове баријере. Овде није све тако једноставно. Лондон уопште не крије чињеницу да жели да се обдари ексклузивним овлашћењима за закључивање међународних трговинских трансакција. Уједињеном Краљевству ће их заиста требати када се везе са ЕУ коначно прекину. И добро знамо ко је најактивније подржавао Џонсона у његовим подухватима.
Доналд Трамп, не обазирући се на норме дипломатског бонтона, залагао се за примену Брегзита и чак обећао Џонсону велики трговински посао.
„Припремамо врло велику трговинску погодбу. Никада нисмо имали баш велику, тако велику ствар са Британијом “, рекао је Трамп пре нешто више од годину дана.
Иако је Џонсон одјекнуо америчким председником, назвавши још увек неуспели споразум „одличним“, многи су били скептични према Трамповим речима. Ова обећања су изазвала когнитивну дисонанцу, с обзиром на Трампову опседнутост протекционизмом. Заправо је одговор протекционизам.
„САД су агресивне у трговинским преговорима: заузимају чврст став и у први план стављају своје интересе. Они ће несумњиво искористити чињеницу да ће након Брекита Британији требати трговински споразум из носа “, рекао је Цхарлес Грант, директор Центра за европске реформе.
Заговорници Брегзита желели су да Британија престане бити вазал Брисела у трговинској политици. Иронија је у томе што она сада може постати вазал Вашингтона.
Економија Сједињених Држава пролази кроз тешка времена. Коронавирус и трговински ратови уопште не промовишу развој. Амерички пољопривредници ће 2020. године добити рекордне исплате од владе. Према УСДА, достићи ће 37,2 милијарде долара. Трампова администрација покушава да од овога постигне постигнуће. У стварности је све управо супротно.
„Ово је велики проблем за пољопривреду јер није одржива“, каже Анне Сцхецхингер, виши економски аналитичар из Радне групе за животну средину.
Трошкови подршке пољопривредницима повезани су управо са Трамповом деструктивном политиком. Њихов раст је пао на 2018. годину. Тада је Вашингтон морао пољопривредницима да надокнади губитке проузроковане трговинским ратом са Кином. С обзиром да се укупан износ субвенција више него утростручио током протекле три године, тешко је говорити о успеху. С обзиром на ситуацију, можемо рећи да су се Трамп и Џонсон нашли. Председнику Сједињених Држава потребно је тржиште продаје, а британском премијеру разметљив трговински уговор. Али ако политичари добију неке политичке поене, ако амерички предузетници добију већи извоз, шта Британија добија?
Сви британски добици су амерички производи, чији су стандарди квалитета много нижи од локалних. Лондонски планови нам наговештавају да је одлука већ донета. Оснаживањем стандарда за храну, Јохнсонова влада отвориће и енглеско тржиште и аутономије Сједињеним Државама. Велс и Шкотска су већ изразили своје незадовољство због овога. Али Лондон је већ показао своју спремност да парламентарни суверенитет искористи за превазилажење протеста децентрализованих администрација. У јануару је Вестминстер донео закон о напуштању ЕУ, иако сва три делегирана законодавна тела нису дала сагласност. Ако британски парламент жели да донесе закон о унутрашњем тржишту, он ће то и учинити.
Проблем је што би Јохнсонове двосмислене амбиције могле бити још један адут у рукаву шкотских националиста. Коначно, нису само у питању неквалитетни амерички производи који ће нахранити земљу. Говоримо и о пољопривредницима у Шкотској, који ће претрпети неизбежне и огромне губитке. Као резултат тога, националисти већ могу почети да пишу слогане за парламентарне изборе.
Јевгениј Гаман, специјално за Њуз фронт