Кад је „Титаник“ ударио у ледени бријег, оркестар у салону није ни регистровао удар, нити је гудало виолине прескочило иједну ноту. Времешна грофица од Јокшира, будући у сексуалном заносу са начелником ергеле, помислила да се љубавник исувише, и недозвољено занео, али, ако, тако је и фантазирала… Капетан је осјетио тек некакав дрхтај кроз ђонове од плуте, но, такви трнци често прострује од петних жила…
„Титакник“ је направљен да не може потонути. Потонула је и Атлантида, али „Тираник“ неће. Раздвојили се континенти Африка и Јужна Америка, али „Титаник“ не може пући попола, и сурвати се у бездане Атлантика…
Ништа, осим цркве, није прављено да дочека крај времена. Али, чланови ДПС – а, не могу да појме да се десио бродолом ДПС – а. Зашто је томе тако. Зато што је свака униформна свијест иста. Исту свијест имају и предсједник партије, и шумар (члан партије), уврх Сировца. У, длаку, исту…
Чеслев Милош, нобеловац, написао је „Заробљени ум“ а предговором на 80 страница пропратио Никола Милошевић. Кад би чланови ДПС – разумели само двије странице „Заробљеног ума“, можда би се и они ослободили ДПС – а.
Није наше да подучавамо чланство депееса, али, чланство би морало знати, или макар осјетити удар брода (у овом случају ДПС -а), и знати да ће ДПС брзих дана пући попола, и стрмопиздити се у амбис…
ДПС је и прије избора пукао, али послије конракта са народом, испред њега остаје само амбис. О јесени, већ на првом (ванредном), конгресу, чланови ће доћи у различитим мајицама. Можда ће ДПС пући и утроје…. Било како било – прифалиће чамаца. А та неколика пробушена чамца, себично ће зграбити старешине ДПС, и снажно завеслати уз таласе који их већ гутају….
И, док се чамац морем јурца,
Одјекује, до …..
До, …..
(Остављамо читаоцима да штогод доримују….)
Остатак нормалног свијета никад није могао схватити како је партија која се 1991, само пререгистовала из Савеза комуниста у Демократску партију социјалиста, и, тако наставила континуитет мајке (комуистичке партије), толико трајала…
Ни послије пада Берлинског зида, није се обурдала – црногорска комунистичка зидина…
Снајперски прецизно: све до 30. августа 2020. године, НАТО је у својим редовима имао једну комунистичку земљу..!
У Црној Гори, мимо свијета, сви се баве политиком. Од палог Мила, до оног шумара уврх Сировца. Народу, понекад, понешто, треба објаснити, али не замајавати га ученошћу. У продавници у Шавнику, чоек је питао: „Боготи, шта је то лустрација.“
Израз лустрација стекао је популарност као својеврсни еуфемизам за – чистке. Чистки, наравно, има разих, зависно од болести идеологије. Најчешће се везују за фашистичке и стаљинистичке чистке. Чистке су и најобичније подметачине (нпр. црногорске Удбе), и њене „деце комунизма“, која и данас живе у нашем свијету, и нашој свијести…
У вријеме старог Рима (lustra), бијаше церемонија – прочишћавања, ослобађања од зла. (У том смислу наша политичка стварност јесте и својеврсна лустрација – ослобађање од свеколиког зла.)
У стара та времена, прочишћавање од зла, значило је пролазак кроз тзв. религијски обред (кружну процесију), очишћење од грехова: гвозденим кукичицама вадили изнутрице, и бацали у кибле. Церемонији су присуствовали и црквени достојници, и државни угледници…
Лустрација највеће плодове убира на религијским и идеолошким пољима. Истовремено, ти злочини значе и потоњу самоодбрану зла…
Каменовање Исламске заједнице у Пљевљима, потоња је одбрана болесног система, и својеврсни рукопис власти у самртном ропцу. Тако, црногорска удба троши потоње кадрове из свог комунистичког репертоара…
Најгоре од свега што многи и многи чланови партије прећутно одобравају такав злочин. Чланови партије чак и бодре џелата, као и она публика у доба инквизиције. То су Милошеви – ‘заробљени умови.’
Рукопису црногорске полиције и ајвани се смију…
Лустрације бијаху омиљене филмске теме. Међутим, публика (филмски читаоци) давно је превазишла такву психологију.
Овдашње, посттоталитаристичке фигуре – тако болно, суочавају се са собом..!
Бећир Вуковић/ИН4С