У последњих неколико мјесеци ограничаване су прославе рођења и рођендана ближњих, сахране најближих, посјете пријатељима, кумовима, комшијама односно свођене су на ужи круг људи, а у случају да је било присутно једно или двоје више од “прописаног”, кажњавани сте.
Кажњавани сте ако вас је било четворо на клупи, троје у ауту, двоје за руке на улици. Или ако, просто, нисте имали маску. Ударано вам је по џепу и писане су вам казне, експресно, ефикасно, онако како се овај систем скоро никада није односио према ма каквом облику криминала у земљи. Морали сте да се задужујете да платите казну, а некима су одређивани притвори, тамничења… Од стране одлазећег режима лијепљене су вам етикете о неодговорности, примитивизму, свему и свачему. А њихово истурено одјељење за притисак и казне – НКТ, оптуживао вас је преко медија за неодговорност и угрожавање здравља читаве средине.
Хапшени су црквени великодостојници, свештеници, политичари, привођена је омладина, како због мањих тако и због већих скупова. Позивани су на информативне разговоре у полицију многи, многи за чије се објаве макар “сумњало” да позивају на какво год окупљање или да могу резултирати у исто. Прије само недељу, широм земље блокирани су путеви и ауто литије, под истим изговором – епидемиолошка ситуација. Прекршајне и кривичне пријаве писане су немилице, неуморно, нон стоп.
Најоштрија упозорења, саопштења и пријетње, долазили су од ДПС, НКТ, УП.
На крају свега тога, НКТ је заћутао пред синоћни “патриотски” скуп. Нису проговорили ни ријеч. Штавише, један од медијски најистакнутијих чланова НКТ је директно преносио скуп преко свог фејсбук профила (касније и обрисао), а један је, умјесто подношења оставке због дебакла ДПС-а у Подгорици, омогућио и постављање бине (без одобрења Главног града, бина не би могла бити монтирана). ДПС га је рекламирао на вајбер групама, а Управа полиције, у намјери да доскочи медијима (“сви су информисали о више хиљада људи”), саопштила преко твитера да присуствује „50 000“, као да се ради о промотивној табли ДПС-а и као да ништа до сада било није, као да се све казне, хапшења, пријетње, нису десиле.
То ће остати записано и запамћено као врхунац бескруполозног и лицемјерног односа према грађанима једне државе. Као један од најбруталнијих покушаја уништавања јавности и потчињавања народа партијскоj сили и самовољи. Коме није било, сада му је јасно о каквој се политици срамотне дискриминације радило.
Е, зато смо на изборима поразили диктатуру. И све њене шпијуне.
И то господски.
Живјела демократија.
Лука Радоњић/ИН4С