Нисам једини који је имао прилику да у разговору са Младеном Иванићем, некадашњим предсједником Владе Републике Српске, и доскорашњим чланом Предсједништва БиХ, чујем веома интересантно свједочење.
Наиме, након избора за предсједника Владе Републике Српске, Младен Иванић дао је интервју за Њујорк тајмс. На питање новинара коју странку представља у Влади, он је лаконски одговорио да је он нестраначка личност, и експерт из области економије. Изненађени новинар је без икакве задршке рекао:“ Ви сте, господине Иванићу, веома арогантан човјек“.
Након те и такве констатације, у доста неугодној ситуацији, новинар је новопеченом Премијеру појашњавао, како прије свега, и прије таквог одговора, не помисли на десетине хиљада људи који се окупљају у странкама и раде тежак посао да се побиједи на изборима. А, онда, неки, сасвим случајни човјек, на основи тога напора постане Премијер, и једноставно каже, да он нема никакве везе са њима. На крају, да нема никакве везе ни са народом.
Не вјерујем да ће се у Црној Гори десити таква ароганција, као што се десила у Републици Српској..!
Чак се може и закључити, да се такав човјек, боље рећи тип, са гађењем, и презрењем, односи према њиховом укупном труду, и раду.
Иванић ми је рекао да је то била једна од важнијих политичких лекција које је научио од особе која се не бави политиком, али разумије политичке процесе и људске односе много боље од оних којима је то и посао, и дужност.
Чујем да неке досадашње слуге Мила Ђукановића које су протјеране са његовог двора, и одскора постали опозиција, састављају листе – и начела – ко може да уђе у нову Владу, а ко не може..!
Скупило се, окупило се, ту, свакаквих ликова: оних који су први милион зарадили служећи фамилији Ђукановић, успут заграбили и неку некретнину, добили и неки неповратни кредит, или, аман, без икакве заслуге постали дио владајуће клике.
Елем, можда би баш ти типови требали да буду први пацијенти експерата. Ваљда је тако. Ваљда се народ за то и борио, и изборио..!
И, такви типови данас покушавају да суде и смуде у новој парламентарној већини. Поштовани грађани, замислите, да нека донедавна режимска крпа, некаква – потирача – данас ограничава учешће праве и доследне опозиције у власти.
Замислите да они који су служили Милу Ђикановићу, бране данас онима који су срушили његову власт – да формирају нову Владу.
Замислите неког ислуженог Благоја Граховца, или офарбаног Зоран Пажина, или неког сличног извањца, који под фирмом некаквих принципа треба, рецимо, Демократском фронту да каже, како они не би требали да буду предводници нове власти. Такве сцене и сценарије нећемо замишљати..! Имамо шта љепше замишљати..!
Ако је, рецимо, Митрополит гласао за листу коју предводи Демократски фронт, а Ефендија и Фратар за листу коју предводи УРА, зашто њихови гласови не би били равноправни.
Зашто би глас Ефендијин више важио од гласа Митрополитовог. На то питање сваки експерт мора експресно да одговори..!
По ком то принципу, неко, може да дискриминише гласаче једне владајуће коалиције, у односу на другу. То само неки, баш – плитак мозак – може да помисли, а безобразан човјек изговори.
Свака част експертима, само, народ се боји да не испадне некакав експеримент..!
Народ је урадио што је до њега. Сад се налази у вакумуу ишчекивање, што рекао извјесни математички експерт.
Влада, у којој нема политичара, није ништа друго него – фалсификат. Онда, нека остане и даље Мило. Зашто га мијењати. Ако у Влади не буде Мандић, Медојевић, и Кнежевић, онда, кога сам гласао..?
Пошто се представљају неки вајни критеријуми, да представим и ја моје тврде критеријуме.
Влада, у којој не сједе политичари за које сам гласао – није моја Влада..!
Бећир Вуковић/ИН4С