Гранули су први зраци Слободе над Црном Гором тридесетог августа 2020.године.. Тог дана, по окончању изборне драме, почело је да свиће у вријеме када на овим просторима није свитало. Некима од 1941, некима од 1945, некима од 1948.,некима од других преломних датума у међувремену, али свима нама Слобода се истински најавила послије последњих тридесет година.
Свима, и онима који су се у поробљеној и располућеној Црној Гори супротстављали погубној политици однарођеног режима и онима који су у Потемкиновим селима опљачкане и опустошене Црне Горе, видјели своју будућност.
Први зраци Слободе су гранули, али они су само вјесници За њен пуни сјај потребно је вријеме у којем ће узријевати катарза, разум и мудрост код свих оних који је очекују. У ововременој Црној Гори, некима је најпотребнија катарза, некима разум а некима мудрост, али свима бар нешто и од једног и другог и трећег.
Катарза, као морално уздизање изнад свих тјелесних и чулних страсти и прљавштина, потребна је припадницима и следбеницима и посебно, заведеној младости одлазећег режима. Њима, који су таоци политичког мангупа оскудног образовања, којем је ширење моћи владња и богаћења сужавало моћ здраворзумног расуђивања.
Побједа над собом, над сопственим заблудама и пороцима је побједа која се доживљава са највећим самозадовољством, а она ће да слиједи доласком непобитних истина.
Када клупко недјела одлазећег режима почне да се одмотава, катарза заведених и заблудјелих припадника и следбеника кренуће узлазном линијом. А челницима који су се огријешили о законе и Устав ЦГ у условима када немају власт и моћ, прочишћење и морално уздизање кодираће закони правне државе Разум је доминантно потребан челницима побједничких странака Покрета, које су задобиле највеће повјерење народа и које ће представљати парламентарну већину унутар будуће власти.
Побједничка еуфорија и очекиване првоборачке привилегије не смију помутити њихов разум. Било је много неправди, удара, страдања, драма, трпљења и према појединцима, и посебно, према српском народу и Српској православној цркви. Ако, у овом моменту, побједу схвате, првенствено, као задобијено право да изналазе и постављају квалитетне људе у мозаику институција правне државе, онда су заслужили повјерење народа.
Професионално доказани, морално и људски провјерени и храбри, треба да буду окосница будуће власти. Квалитетом, уз мралне, етичке и људске врлине шириће се помирење, а не нове подјеле. Без реваншизма, али са обавезном одговорношћу свих за учињена непочинства.
Страначка припадност, наравно, да не смије бити занемарена, али не смије бити ни доминантна. Зато је самоконтрола страначких челника неопходна. Све вруће теме се остављају за касније, када се успоставе институције правне државе и када заживи међусобно повјерење и разумијевање странака у коалицијама које се разликују у политичким програмима. Ако се постигне договор биће то значајан искорак, Ако не, није трагедија, слиједе нови избори. Али у условима правне државе коју ће утемељити. А у условима слободне државе, враћаће се Црна Гора духовним и етичким и моралним вриједностима на којима је постала и опстала као држава.
До тада упорно тријебити коров незакоња који је посијала хоботница Ђукановићевог однарођеног режима. Мудрост као симбиотичка цјелина исправног разумијевања, правилних мјера и правовременог чињења, потребни су челницима Народног покрета, коалиција “За будућност Црне Горе”,“Мир је наша нација”и “Црно на бијело” које чине парламентарну већину и изборном вољом народа треба да формирају нову власт.
Профилисане духом литија пред судбоносне изборе 2020. године као ,достојанствени и доследни антирежимски отпор, јасно су трасирале стазу истинских промјена ка правној држави, а за добро васцијелог народа Црне Горе. Обећали су власт и институције које ће радити за добро народа, а не привилегованих појединаца. Доследност су потврдили Политичким споразумом којим су као приоритетне мјере најавили борбу против корупције, доношење закона о пријеклу имовине, и програм мјера економске стабилизације.
Истина, Споразумом је непотребно наглашено набрајање обавеза будуће власти из домена спољне политике, а да се и не помиње оавеза повлачења закона о вјероисповијесзи, чије је доношење покренуло бунт народног орпора. То дјелује иритантно не само код припадника најбројније побједничке коалиције, већ и код народа.
Могуће се да је при конципирању овог Споразума челницима коалиције “Црно на боијело ” и “Мир је наша нација ” било потребно више мудрости, а “За будућност Црне Горе” више обазривости, без обзира на притиске било са које стране да долазе. На концу, народ којем припадам и који је највише страдао у диктатури, не смије се сада фокусирати на мање битна питања, да тако од стабла не види шуму.
Пред нама је доношење Закона и доношење Конкордата који ће Цркву заштити од насртаја било којег будућег режима! Друго, у сусрет нам иде, ако Бог да, први поштени и тачни попис. Он ће нам отворити демократско право да пред демократском влашћу штитимо своја права и обавезе других народа и вјера у демократској Црној Гори. До Слободе!
Божидар Бојовић/ИН4С