После одлуке британске владе да због пораста броја оболелих у Грчкој седам острва стави на „црвену листу”, туристи у паници напуштају Лезбос, Тинос, Серифос, Миконос, Крит, Санторини и Законтос. Истовремено, и холандска влада је грчка острва ставила на „наранџасти“ списак и упозорила своје држављане да их по повратку са летовања чека десетодневни карантин.
Неколико десетина хиљада британских туриста – према писању „Дејли мејла” реч је о 60.000 људи – добили су од своје владе упозорење да ће, уколико у прописаном року не напусте Грчку и врате се у домовину, морати у карантин. Овдашњи медији јављају да је одмах после упозорења британског министра транспорта Гранди Спаса на острвима почела паника, јурњава за авионским картама, трајектима који ће их пребацити бар до Атине. Карте је тешко наћи и с обзиром на то да се мењају датуми повратка или се оне купују у последњем тренутку, сада су знатно скупље од уобичајене цене, чак и до три пута.
Сви који не успеју да се у Велику Британију врате до среде, 16. септембра ујутру, мораће у двонедељни карантин. Већина туриста не разуме ову неочекивану одлуку своје владе јер, како кажу, и поред пораста броја оболелих – у Грчкој је безбедније него код куће.
Чињеница је да је број оболелих од короне у Грчкој порастао, да је само у августу регистровано више од пет хиљада нових случајева, што је много више него на почетку пандемије и да и даље дневно име више од 150 заражених. Међутим, то је много мање забрињавајућа слика од оне у већини других европских земаља.
Британска влада објашњава да се обавезан карантин по повратку неће односити на целу Грчку, већ само на оне који долазе са острва која представљају велики ризик. Лондон неће, како се каже, следити пример Шкотске, која је поново увела карантин за све повратнике из Грчке, док је Велс забранио путовања на нека грчка острва.
Све је, заправо, почело пре неколико дана, кад се испоставило да је у авиону са 200 путника који се враћао из Грчке, 30 Шкота било позитивно на корону. Исто се десило и туристима из Италије, али у свим случајевима реч је била о младим људима који су летовање на грчким острвима проводили углавном не поштујући мере заштите.
Окупљали су се на приватним забавама и журкама на плажи, где је било по неколико стотина људи, у гомили и готово увек – без обавезне маске. Управо због таквог понашања младих, грчка влада је донела одлуку да се на неким острвима, пре свега на Миконосу, Паросу и Антипаросу, Закинтосу, као и на Халкидикију, уведу ванредне мере, да се рад клубова ограничи до 23 сата и забрани окупљање више од девет људи. Мере нису поштоване, многи клубови су затворени, а особље и гости су се заразили короном.
У сваком случају, ово је додатни ударац за грчки туризам, јер су управо Британци били најбројнији гости. И тако, према грубим проценама, ове сезоне Грчка ће у туризму имати губитак од око 15 милијарди евра. Већ сада је извесно да је ове године на летовање дошло нешто више од три милиона туриста у односу на прошлогодишњих 35 милиона. Хотели су углавном полупразни, многи нису ни отворени, иако се рачунало да ће, с обзиром на епидемиолошку ситуацију у Европи, Грчка бити безбедна оаза за туристе. Десило се супротно. Управо у ударним месецима, кад се земља отворила за туризам који је требало да буде сламка спаса за привреду, број оболелих у Грчкој почео је да расте, уведене су мере забране, а туристи су почели да одлазе. Неочекивано, испоставило се да корону нису донели туристи, већ је она „домаћа”, и то у 85 одсто случајева.
По свему судећи, од продужене сезоне у септембру и октобру неће бити ништа или бар не довољно да се попуни рупа у буџету. Хотели спуштају цене, на ексклузивним острвима као што су Миконос и Санторини чак и више од 60 одсто, али – туриста нема.
Опозиција оптужује Мицотакисову владу да је крива за све што се дешава, да се сувише журило с одлуком да се врата отворе за странце и земља прогласи безбедном. На ову тему у парламенту је вођена оштра дебата и то на захтев опозиционих партија. Премијер Киријакос Мицотакис остао је чврсто на становишту да је учињено све што је било потребно да се сачува здравље домаћег становништва и гостију, да су зато и предузимане мере које у туристичкој сезони нису биле популарне, да је земља морала да се отвори јер привреда не би више могла да издржи „закључавање”. Премијер тражи подршку свих партија и заустављање кампање против мера заштите, која узима маха, и апелује пре свега на родитеље да не бојкотују обавезно ношења маски у школама.
Последњих дана свакодневно се на улицама грчких градова окупљају стотине родитеља који носе пароле против маски у школама, траже да се ова обавеза укине и деци на други начин омогући безбедан повратак у школске клупе, који је и тако одложен за недељу дана, са седмог на 14. септембар.
ИН4С