Када је прије петнаестак година , уз помоћ руске браће, обновљен манастир Дуљево изнад Прасквице, иначе задужбина Немањића из 14. вијека и када је обављено освећење Манастира, окупили смо се за братском трпезом, гдје сам ја, у својству српског гуслара, пјевао пјесму Никшићанина Андра Ђапића о рушењу Ловћенске капеле.
Ваљда подстакнут последњим стиховима „Ловћен зове – вратите капелу!“, високо преосвећени Митрополит Амфилохије је је устао и говорио о срамном односу ондашњих политичара према Његошевом предсмртном завјету и рушењу симбола Црне Горе, Његошевое капеле.
Митрополит је завршио бесједу ријечима: „Заклео сам се Господу да нећу умирати док не вратимо Капелу на Ловћен!“
„Онда сте, Владико, изгледа, намјерили да живите као библијски људи – неколико стотина година“, покушао сам да се нашалим, на општи смијеј присутних Паштровића, па и самог Владике.
„Биће то, мој Јоване, много прије него што данас мислимо“, рећи ће Владика.
Писао сам на овом часном Порталу, прије неколико мјесеци, како смо прије три године у Манастиру у Стијени пиперској, поново покренули ову тему, надомак моштију Св. Стефана Пиперског.
Тада се Митрополит сложио, да ако не буде друге, по систему рука -руци вратимо означене словима и бројевима, блокове Капеле са Иванових Корита на Ловћен. И још је додао: „Исто ми је пало на памет и кад сам недавно био поред одра с. Петра Цетињског!“
Тада је Митрополит додао да ће Капела поново бити на Ловћену 2020. године! Мало је ко од нас присутних претпостављао да ће се ово прозорљиво обећање , најумнијег међу православним монасима, остварити. Добро, ако не ове, онда годину дана касније!
Иначе, ми смо прије неку годину, у Манастиру Морачи, основали и два одбора за повратак Капеле, при чему нико није поменуо рушење католичког самара на најсветијем врху Црне Горе. За Капелу има мјеста испред такозваног Маузолеја (без крста), а шта ће са њим, нек виде цетињски монтенегрини.
Овога пута не бих да скрнавим тему помињањем Милових „комита“, који, изгледа, у школи нијесу научили ништа из историје, како ни њихоивог тужног поглавице. Умјесто тога, цитираћу стихове АНДРА ЂАПИЋА из пјесме „Разура Ловћена“, од прије тридесет годна, коју сам сврстао у моју „ Антологију новије епике“ (недавно је, уз благослов Митрополита, издала и „Светигора“. Ту има и неколико мојих стихова, с којима се Андро својевремено, сложио:
Ој, Ловћене, српски громобране,
Можеш ли нам поднијети ране
Крвавога двадестог вијека
Или су ти ране без лијека?
Нек’ су просте ране од граната
Талијанских и швапских џелата,
Али нбеће опростит’ светиња
Тешки злочин наших аветиња!
Томе јаду нико се не нада,
Кад одлучи црногорска Влада
Да Капелу са Ловћена миче –
Тешко нама, бесмртни пјесниче…
Ријешише, проклете им душе,
Да Капелу и Ловћен разруше
И да тамо маузолеј граде,
Тешко теби, а и нама, Раде!
Мрак нас покри, свјетлост се угаси,
Не би снаге да Капелу спаси!
Залуду је мученици бране,
Сузе теку низ ловћенске стране,
Из камена сурова и љута,
Црна Горо, црнога ти пута!
Ловћен дрхти, а Капела пада,
А са њоме црногорска нада,
Рекао би планина лелече,
Види – џелат главу јој сијече
И недстаје историско здање
Што га људско поруши незнање
У великој сили и бијесу,
Грђе могли урадит нијесу!
Ил им српска прошлост није света,
Ил им Ловћен са Капелом смета…
Не поштуј жељу Владичину-
Да му земни остаци почину,
У Капели скромној да одморе
На великом крову Црне Горе…
У свијету нико није има’
Таквог гроба међу орловима!
Ловћен јекну, паде олтар свети,
С чим ћемо се, Црногорци, клети?
Сад споменик Мештровић Ивана
Огледа се у води Јадрана,
На срамоту српству васцијелу,
Ловћен зове: Вратите Капелу,
Вратите је што можете прије,
Без Капеле ни Ловћена није!
А Капела, ко сирота љута,
Поскрајнута украј друма пута,
У гомили бројева и слова
На Корита чами Иванова.
Полажући у будућност наду –
Да је врате Ловћену и Раду –
То је света дужност покољења
Пред олтаром части и поштења!
Но, Владико, свијета ти оба,
ИспраВИ СЕ ИЗ ЛЕДНОГА ГРПБА,
До срушеног прошетај олтара,
Па призови српскога гуслара,
Па му реци, српског рода сине,
Нек запјева с ловћенске висине,
Нек запјева, нек планина јечи,
Пјесму ону што тане лијечи,
Нек запјева из грла бијела:
Да се врати Ловћену Капела!“
Јован Лакићевић/ИН4С