Иако потврђени случајеви вируса корона достижу рекордне нивое и Европа пролази кроз други талас пандемије, смртност је и даље знатно испод врхунца у априлу. Међутим, стручњаци упозоравају како постоје знакови да би ове зиме развој догађаја могао бити трагичнији, пише Си-Ен-Ен.
Европске болнице сада су боље опремљене за лијечење ковида-19. Мјере попут социјалне дистанце и маски постале су норма, а ширење инфекције у посљедње вријеме углавном се догађа међу млађим људима, код којих је мања вјероватноћа да ће умријети ако се заразе. Ипак, долази хладније вријеме и ближи се сезона грипа. Инфекција се шири на старију популацију и постоје знакови да се људи умарају од придржавања ограничења.
„Очигледно је да заправо немамо никакве начине за спречавање да ковид-19 кружи осим мјера социјалне дистанце или карантина. Још немамо вакцину“, рекао је ЦНН-у Мајкл Хед, виши научни сарадник за глобално здравље на Универзитету у Саутхемптону у Великој Британији.
Иако не очекује да ће смртност досегнути ниво из првог таласа, Хед додаје:
„Број заражених поприлично ће се повећати, биће доста хоспитализација и доста оптерећења по здравствене службе. Биће и доста мртвих.“
Рекордан број недјељних случајева у Европи
Број новозаражених у Европи досегнуо је рекордних 52.418 према седмодневном просјеку у уторак, показују подаци Универзитета „Џон Хопкинс“. Али, истовремено је пријављено само 556 смртних случајева, а седмодневни просјек 10. априла био је 4.134 преминула (и 31.852 заражена). У Сјеверној Америци у уторак је седмодневни просјек био 44.547 случајева и 722 преминула на популацију од 366 милиона становника у поређењу са 750 милиона људи у Европи.
Болнице су сада боље оспособљене за дијагностиковање и лијечење вируса, што значи да су стопе смртности за пацијенте на јединицама за интензивно лијечење пале с прољећних 50 посто на данашњих 20 посто. Али, Бугарска, Хрватска, Малта, Румунија и Шпанија биљеже континуирано повећану стопу смртности.
У првој недјељи септембра највећи број нових случајева односио се на популацију од 25 до 49 година, упозорава директор Свјетске здравствене организације (WХО) за Европу Ханс Клуге, али забиљежен је и пораст заразе у популацији од 50 до 79 година.
Хед упозорава да ће се пораст броја заражених у једном тренутку претворити у инфекције код старије популације, што ће значити и већу смртност:
„Видимо да се стопа заражених код старијих и рањивих повећава у свим европским земљама. Дакле, образац је врло предвидив, широм Велике Британије, Француске или Шпаније зараза се ширила међу млађим људима и шест недјеља касније видимо да је све више старијих међу зараженима.“
Долазак сезонског грипа
Хед је додао да више случајева у заједници значи и више могућности да вирус уђе у институције попут домова за старије. Долазак сезоне грипа такође изазива забринутост због потенцијалног терета по здравствени систем. Француска је прошле суботе имала највећи број новозаражених у једном дану (13.498), а прошле недјеље број пацијената на интензивној њези порастао је за 25 посто.
Смртни случајеви нису једини проблем. Притисак на болнице такође се повећава бројем дуготрајних пацијената, односно особа које више од мјесец дана након заразе осјећају симптоме вируса корона.
„Чак и код млађих људи има 10 до 20 посто заражених који имају дугорочне посљедице након иницијалне заразе“, истиче Хед за ЦНН.
Додао је да то значи како ће и у сљедећим мјесецима, па и годинама, постојати притисак на здравствени систем.
Петер Дробац, љекар глобалног здравља и директор Скол центра за социјално предузетништво при оксфордском универзитету, рекао је ЦНН-у да би било неодговорно кад би Европа допустила да се стопа смртности врати на априлски ниво.
Рекао је како „код овог конкретног вируса нисмо открили ниједан сезонски образац“, као и да ће се с хладним временом људи вратити у затворене просторе, гдје је ширење вируса вјероватније. Иако већина земља сада има капацитете за тестирање, Дробац каже да „појачано тестирање не објашњава пораст број случајева које видимо“, зато што је и све већи постотак узорака позитиван.
„Очигледно је да губимо контролу. Знамо довољно о томе како се вирус понаша, како се преноси, како га контролисати, како га лијечити кад се људи заразе, да бисмо могли да постигнрмо да други талас заразе не буде тако погубно велик, јер то би значило много мртвих и преоптерећеност здравственог система“, истиче Дробац за ЦНН.
Приступ другом таласу разликује се у цијелој Европи. Челници покушавају да уравнотеже заштиту јавног здравља избјегавајући катастрофалне економске посљедице националних карантина. Шпанија је прошли петак имала 14.389 новозаражених. У Мадриду, у којем се биљежи трећина случајева, становници 37 округа смију да напусте домове само како би ишли на посао, у школу или из медицинских разлога, а паркови и игралишта затворени су од понедјељка.
Други талас
„Закључак је да се у многим европским земљама већ појавио други талас. Наше активности у сљедећим недјељама и кроз зиму биће пресудне за заустављање ширења, али ако се ускоро не будемо могли да се носимо с тим, свакако ћемо имати више мртвих, посебно у земљама као што су Велика Британија, Шпанија и Француска“, објашњава Дробац и додаје да ће Европа поново морати да „изравнати кривуљу“ кроз социјалну дистанцу и хигијенске мјере, као и свеобухватно тестирање и праћење контаката.
Он вјерује како је мало вјероватно да ће земље поновно прибјећи националним карантинима који су током прољећа били уобичајени приступ, дијелом и због тога што постоји јавни отпор и умор због ограничења.
„Мислим да ће бити тешко добити јавну и политичку подршку за тако нешто. Мислим да су људи уморни од тога. На више начина мислимо да би зима могла да постане савршена олуја. Због тога бих волио да смо љето боље искористили како бисмо заиста уништили вирус и осигурали бољу позицију“, закључује Дробац.