Циљ формирања приштинске Канцеларије за помоћ становницима Прешевске долине није конкретна помоћ Албанцима на југу Србије, то је нова уцена, притисак на нашу земљу у наставку бриселских преговора око коначног решења питања Косова и Метохије, каже за Спутњик народни посланик из Бујановца Ненад Митровић.
Влада привремених институција у Приштини основала је Канцеларију за пружање помоћи становницима Прешевске долине, која обухвата општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Како је најављено, канцеларија ће им пружати помоћ у областима едукације, културе и економије.
Притисак Приштине преко “Прешевске долине”
Канцеларија ће деловати у оквиру кабинета премијера Хотија, а у саопштењу Владе Косова још стоји да ће се бавити и другим питањима која нису наведена у одлуци Владе, али која се јављају као захтеви и евентуалне потребе грађана који живе у Прешевској долини.
Ненад Митровић, народни посланик, председник општинског одбора Српске Напредне Странке и одборник у Скупштини Бујановца сматра да се иза оснивања Канцеларије крије додатни притисак на албанске политичке партије на југу Србије, с обзиром да су у Прешеву и Бујановцу Срби изопштени из локалне власти.
„Оснивање Канцеларије пре свега видим као додатни притисак на Албанце са југа Србије да не попуштају у намери о својој албанској коалицији за Бујановац и Прешево, с обзиром да су прошле недеље посланици са албанске изборне листе поново боравили у Тирани. Поново су били на некаквим договорима код министра иностраних послова Републике Албаније“, каже Митровић.
Помоћ сународницима – наивна прича
Он додаје да је наиван онај ко верује да ће оснивање ове канцеларије суштински, односно конкретно помоћи Албанцима на југу Србије, јер када се погледа колико се новца у овај крај улаже из буџета Републике Србије, јасно је да је реч о симболичним цифрама које треба да стигну са Косова.
„Уосталом, косовска Влада нема снаге да финансијски помогне самој себи, а камоли Албанцима са југа. Ако узмемо да Координационо тело за Прешево, Бујановац и Медвеђу на годишњем нивоу финансира ове три општине са преко два и по милиона евра, а Албанци нису задовољни тиме, не разумем како они виде задовољење својих потреба тим новцем. Прошле године косовска влада је за њих издвојила 40 хиљада евра“, подсећа Митровић.
Тензије на обе стране
Он каже да све што се десило око избора у овде две општине, избацивање Срба из локалне власти, а посебно све чешће консултације албанских политичара са југа Србије са руководством Албаније не сме да се занемари. Посебно због, како каже, чињенице да се после дужег времена стање на југу не може назвати мирним.
„Осећају се тензије и са једне и са друге стране, и код Албанаца и код Срба. Међутим, један део албанског народа искрено не подржава ово што њихови политичари раде. Са друге стране, имамо узнемиреност код српског народа, да не кажем, неку бојазан због свих ових дешавања. Осећа се у ваздуху да стање баш и није како ваља, али ја се надам да ће код албанских политичара превладати разум“, истиче саговорник Спутњика.
Митровић додаје да се нада да ће у наредном периоду Албанци са југа Србије сести за сто и коначно донети разумну одлуку што се тиче даљег заједничког учешћа Срба, Албанаца и Рома у локалној власти у Бујановцу и Прешеву.
„С обзиром да су бриселски договори око коначног споразума са Приштином у току, они ову ситуацију користе у том правцу, како би додатно вршили притисак на државу Србију“, закључује Митровић на крају разговора за Спутњик.
Спутник