Бугарски посланици су подржали предлог закона који предвиђа промену назива празника 24. маја и обележавање Дана бугарске писмености, а не словенске.
Предложено је да се назив празника промени у Дан бугарске писмености, образовања и културе, уместо актуелног назива – Дан бугарског образовања, културе и словенске писмености.
Како је пренела агенција „Фокус“, 73 посланика је гласало за, четири су гласала против, док је њих 34 било уздржано.
Аутор предлога закона је парламентарна националистичка странка ВМРО БНД. Он је поднет на разматрање Народној скупштини почетком јуна.
Према речима посланика те странке, копредседавајућег коалиције „Удружене патриоте“ Искрена Веселинова, држава треба званично да заштити чињеницу да је ћирилица бугарско писмо.
„Ћирилица је бугарско писмо. Не оспоравамо ничије право да њоме пише. Ту историјску истину треба заштитити на одговарајући начин“, рекао је он у јуну.
С тим у вези, његов колега из коалиције Красимир Богданов изјавио је да „са историјског становишта термин ‘словенска писменост’, када је реч о празнику 24. маја – није исправан“.
У Бугарској је 24. мај званични празник и широко се обележава. Тог дана дан Бугари прослављају дело свете браће Ћирила и Методија (иако у Бугарској постоји засебан празник у част просветитеља – 11. маја), који су створили прво словенско писмо у 9. веку – глагољицу. Сматра се да је ћирилицу касније створио њихов ученик Клемент Охридски.
Спутник