Језерски врх на планини Ловћен, мала православна капела у којој су били земни остаци Петра II. Петровића Његоша, Митрополита Црногорског. Кров наше Oтаџбине који се види са многих мјеста из Црне Горе и Брда, посебно кад је ведро, а мало кад је ведро изнад Ловћена, а и изнад Црне Горе су се надвијали „Облаци градоносни“ за које је владика молио Господа да их уклони и разведри “Више Горе Црне“.
Најопаснији облак који до дан данас није склоњен још је на Ловћену, облак комунизма и братоубилаштва, облак мржње и подјела, облак титоизма и тоталитаризма, на путу смо да га уклонимо, али само сви заједно ма шта год мислили о томе да ли треба да са врати капела или не.
Шта је капела? Зар гомила камења на Ивановим коритима које су модерни безумни монетенегрини 90-тих запишавали или је капела нешто више ?
Капела је Црна Гора, њен кров, симбол и глава, без које нема ни Црне Горе онакве какву нам је владика завјетом оставио. Сам је рекао кад предам душу Господу, хоћу да ме сахраните у ону цркву на Ловћену. Изнијели су га Црногорци на својим плећима, таквог дива и похранили на завјетном мјесту у капели, гробној цркви и ту су почивали његови земни остаци. Он никада није умро,владика је био ПЕТИ ниво свијести , највећи који човјек може да досегне. Бог га је таквог дао нама , а он се одужио роду своме и српском народу у цјелини.
Хронолошки, почивао је владика на Ловћену уз громове све до Великог рата када су трупе Аустроугарске монархије освјиле Ловћен, претходно из Боке гранатама уништили владичин гроб и капелу и кости му разбацале по Ловћенским литицама. Један калуђер је покупио нешто костију и велико је питање гдје су оне данас, негдје у манастиру на Цетињу или у оној тамници на Ловћену, гдје постоји надгробна плоча са натписом Његош.
Није само он био Његош. Његоши или Његуши су сви из династије и породице Петровић са Његуша, тако да је сва та Светородна лоза Његуши. Његово рођено име је било Раде од оца Тома, или Раде Томов, а калуђерско име Петар, Петар II. Петровић.
Одрекли су га се Црногорци посебно најездом пошасти комунизма и тоталитаризма када су његове слике у црногорској ношњи или у владичанској одори замијениле фотографије аустроугарског каплара Јосипа Амброза Мајера, познатијег под лажним именом Јосип Броз -Тито.
Након Великог рата, краљ Срба Хрвата и Словенаца, Александар Карађорђевић, унук краља Николе и рођени Цетињанин, наша крв и род, које је чак и имао класични и препознатљиви цетињски нагласак је обновио капелу на Ловћену и то мало костију славнога претка положио у гробницу, освештану по православном обреду.
Владика Николај му је тада казао: „На кољена господару, налазите се на крову Отаџбине“. Краљ је клекнуо, поклонио се славном претку и Ловћену и својој Црној Гори.
Није тема, али да се осврнем, неко ће рећи, тај краљ је окупирао Црно Гору, одузео јој независност, утопио је у краљевину СХС, али све то није тачно, јер су међународне околности биле такве након Великог рата да се ни он сам није много питао – да је утопио и Црну Гору, а још горе Србију , што се врло брзо испоставило као тачно и погубно, али то није како рекох тема и можда неком другом приликом о томе . Није то дакле Александрова капела, па и да јесте , шта је спорно, он је чукунунук владике по ујчевини, он је наш колико и владика, али ствар је у томе да су безумници и комунисти одлучили да са Ловћена скину не капелу, већ владику и симбол Црне Горе и поставе оно ругло, као споменик фараону, а не Митрополиту црногорском.
Не личи оно на гроб православног епископа, не личи на било какво знамење православно, већ је то масон Мештровић сделао по налогу наших безумника који су свој идентитет саградили на неком тајном састанку у Јајцу, а не на Његушима или Цетињу осмислили и скинули главу Црној Гори.
Краљ Александар је обновио капелу. Истина то није стара, јер је стара срушена, али исту такву је саградио његов потомак и похранио остатке у њој. Није ни Цетињски манастир онај стари, од Црнојевића, срушен је до темеља па је опет на његовом мјесту направљен и обновљен.
Све недаће међу браћом у Црној Гори су због Ловћена и док се год не врати тамо наш славни владика и капела какава је била, имаћемо ову неслогу и братски раздор у Црној Гори и племенима која су јој касније кроз историју пришла. Нема среће док се не врати, не капела као капела, већ владика и његов гроб са капелом.
Ја сам учен и научен да се у Црној Гори слуша владика Црногорски, а и владика је рекао да се врати, а владичанска се не пориче. Живјела права стара Црна Гора!
Драгутин – Дашо Дурутовић/Барски портал