УДБА vs УРА

Веселин др полицај Вељовић, од плавих другова тражио да му, кад се пресели у цивиле, и даље из прве руке достављају најповјерљивије информације, тако му доказујући лојалност, као и вјечној нашој.

Безбједоносни састанак и/или прослава дана безбједности, уприличена у некаквом ресторану негдје на Златици, и да „Вијести“ не бијаху (биле) брзе са камером, о окупљању врха полиције са све одлазећим премијером, јавност не би знала ништа. Па, ипак, напослетку – шта је сазнала?!

Због чега су, е па сад, треба ли рећи, неке НВО гајбе итекако забринуте. Као, уосталом, и ванпарламентарни ујединитељ Даниловић Горан.

Марковић, пак, Душко, дао следећи одговор: нисам знао, пола сата прије састанка, да ће се исти организовати у ресторану, и то баш на Златици.

Моја маленкост ево хита да пласира контрапитање: а, што, дођавола, врх полиције састанак није одржао онлајн?

Многе сједаљке услед разбуктавања ковид19, тако и оне на највишем нивоу, под палицом УН, уприличе се тако што се предсједници водећих сила фино попере пред лаптопове и дипломатски прокењају о плановима који никад не освану у све пустијем свијету…

Међутим, ко зна, можда наша народна милиција не практикује да се онлајн дошаптава, радије те послове обављајући методом – глуви телефони…

Какогод, са оном екипом, разлећеном испред оног ресторана – чији газда у катастар уписао и улицу! – тешко се може носити кадар из УРЕ, зелен и културно накалемљен на одвећ демократизован дискурс, који мало зна о мраку и подземним мракушама дозласвега помрачене Удбе.

Сибин/ИН4С