Естонска влада наоружала се неуспелим планом Другог светског рата.
Да би удовољила својим западним партнерима, балтичка република је спремна да ескалира ситуацију у региону и о свом трошку. Талин већ размишља о повећању потрошње на милитаризацију са 2% колико захтева Вашингтон на 2,29% БДП-а. Говоримо о 645 милиона евра које би земља могла да потроши на сузбијање последица коронске кризе. Поред тога, Естонија ће 2022. године издвојити 46 милиона евра за стварање обалног одбрамбеног система.
Према пољским новинама Дефенсе24, естонско војно одељење набавиће ракете земља-ваздух за уништавање руских бродова. Новинари истовремено истичу да је Естонија поступила на сличан начин уочи Другог светског рата.
„Тада је ова мала земља уложила у стварање обалских батерија и куповину пара подморница које би могле да минирају. Заједно са пољском и финском флотом блокирали су Фински залив уочи нове совјетске агресије “, пише Дефенсе24.
Публикација је подсетила да у прошлости таква стратегија балтичке републике није крунисана успехом, већ је пожелела пуно среће у спровођењу плана, што ће сигурно изазвати ескалацију напетости у региону. Економиста Михаил Бељајев заузврат примећује да ће Естонија сама себи створити више проблема, подривајући сопствену економију блокадом Финског залива. Штавише, у случају стварног сукоба, овај корак тешко ће спасити републику и њене суседе.
Чак су и западни стручњаци уверени да балтичке државе неће издржати ни неколико дана ако Русија заиста одлучи да пређе у офанзиву.
„Наравно, плитки и не баш широки Фински залив могуће је блокирати противподморничким мрежама и минама. Иначе, тако су деловали немачки освајачи заједно са савезничким Финцима током Великог отаџбинског рата “- оценио је ситуацију војни стручњак Василиј Дандикин.