Ако је противузаконито Цркву увести у Општину и јоште забрањено Школу повести недјељом у Цркву, поставља се питање: што ће нама уопште Црква?! Да ли је Она ту да била би изопштена из живота, илити, шта је то секуларна држава, илити, да ли Држава ради у државној фирми, мртва Школа иде у Школу…или и службеници су некакви људи и професори, и ђаци припадају људској врсти и имају право да вјерују да су „круна Божијега стварања“.
Живио сам у некој, званично, несврстаној држави, која негдје левитирала између Америке и Русије, изнад Истока и Запада, али свакако, недвојбено била социјал – комунистичка, држава атеиста, агностика и Богобораца. Творевина чланова Коминтерне, што ликвидирала Цркву гдје год је стигла, па и у СФРЈ. Али замислите, био сам ђак Основне школе „Драго Миловић“, када нас бродићем, дивни, незаборавни Наставници наши, одвеслали Боком, па и на чудесно острво Госпа од Шкрпјела!!! Ту се и пробудила Вјера у дјетету. Онда исписах и прве стихове. Добисмо и иконице, и крстиће, свјећице и разгледнице! Љети нас, опет Учитељи (а међу њима не би „лудога Симе“), водили на Корита Иванова. На извор гдје на гомили било нумерисано Свето Камење Светога Храма. На том мјесту ме Један Професор српскохрватскога језика и јужнословенске књижевности научио да печалим за Завјетном Црквом, Капелом и Кровом без којег покиснусмо, поскитасмо и заборависмо. (Не помињем како туристи крчмили Цркву!) Ти исти Учитељи злогласнога комунизма, водише нас и до Намастира и до Маузолеја. А било је то, тих година атеистичких, титоистичких, с почетка осамдесетих, црвенога, двадесетога вијека. И нико није грајао, и нико није завијао, нико бугарио да начињен је гријех. Да неко огријешио се о Партију, а камоли о Просвјету, или, не дај Боже, о Државу! (Његово Високопреосвештенство, господин Амфилохије, у то вријеме је највјероватније био на Светој Гори, у пештерама неким Светога Пајсија Светогорца, далеко од ЦГ! прим. аут.)
А данас, у наводно секуларној држави, бавимо се питањима да ли је неки професор поменуо Цркву, или, не дај Боже, рекао дјеци да могу након наставе слободно ући у Храм, Катедралу, Џамију или Синагогу! Да се нисмо нешто много оптеретили Вјером?! Ви, што мислим да јесте, не бојте се. И за вас смо најсвјежије увезли Ноћ вјештица, па припремите своје празне тикве! ( Ову прилику користим да поздравим све потомке Келта и искрено им пожелим срећан Празник!) Обавезно, намјесто Светога Јеванђелисте Луке и Светога Петра Цетињскога, ваља вам и требује обиљежити Ноћ вјештица као што су приљежно то радили ваши ђедови. Нарочито они што одступили у Јамерику. О томе и те како свједоче цркве и манастири америчких епархија. О томе свједочи и Свети Серафим Роуз, чијим молитвама, Господе, сачувај Црквом уплашену, кукавну, граџанску, у ловћенској магли , без Светионика, погубљену Црну Гору!!!
Богић И. Булатовић/ИН4С